Угљевик
-
- За остале употребе, погледајте Угљевик (вишезначна одредница).
| Угљевик | |
 Црква свете Петке Параскеве |
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Угљевик |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 44° 41′ 40" СГШ 18° 59′ 52" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 2.981 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76 330 |
| Позивни број | 055 |
  Угљевик
Угљевик на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 41′ 40" СГШ, 18° 59′ 52" ИГД
Угљевик (раније Нови Угљевик) је варошица, градско насеље, центар истоимене општине у Републици Српској, БиХ.
Садржај |
[уреди] Географија
Налази се на обали ријеке Јање, у подмајевичком крају, на двадесетом километру регионалног пута Бијељина–Тузла. У Угљевику постоје три мјесне заједнице: Центар, Приградско и Сјевер са отприлике 4.750 становника.
[уреди] Историја
Угљевик је младо насеље. Настало је почетком 1980-их, када је због налазишта угља читав центар општине пресељен из Старог Угљевика (тада се још није звао „Стари“) у ово новоизграђено насеље — Нови Угљевик. Временом се у обичном говору изгубио епитет „нови“. То је, иначе, био други пут да општина мијења свој центар. Први пут, у току Другог свјетског рата, власт НДХ је центар тадашње општине Забрђе, из Забрђа пренијела у Угљевик (Стари). Центар општине је ту остао и након ослобођења, а општина је добила име Угљевик. Дакле, од 1940-их до данас, центар општине је био у три мјеста: Забрђе, Стари Угљевик и Угљевик (Нови).
Приликом одабира локације новог насеља, урбанистички стручњаци су водили рачуна о могућности ширења насеља, близини путева, идеалној удаљености од новоизграђеног објекта термоелектране... Одлучено је да се Нови Угљевик прави 3 километра низводно од ТЕ, поред регионалног пута Тузла–Бијељина, у равничастом дијелу атара села Забрђе.
Пресељењем становништва у ново насеље, преселиле су се и установе и институције, тако да се може говорити о континуитету ових институција. У ново насеље су пресељени општинска управа, основна школа „Вељко Лукић Курјак“, средњошколски центар, Дом здравља, СДК, Раднички универзитет, ФК Рудар и др.
Прве јавне зграде у Новом Угљевику су зграде хотела „Енергетик“ и објекат поште (овај објекат више не постоји).
[уреди] Изглед насеља
Захваљујући својој младости и терену на коме је изграђен, Угљевик има уредно испресијецане улицама (под правим углом), солидном инфраструктуром, уређеним зеленилом и зеленим површинама. Због свега тога, урбанистички план Угљевика је 1980-их година освојио међународну награду. Почетну експанзију насеља прекинуо је распад Југославије и рат у БиХ. У ратним и поратним годинама приступало се многим, како добрим, тако и лошим, измјенама оригиналног плана, као и дозволама за изградњу привремених објеката који својим изгледом нарушавају општи утисак о изледу мјесту. Ни дивља градња није била страна.
[уреди] Спорт
Угљевик је сједиште фудбалског клуба Рудар.
[уреди] Становништво
| Угљевик | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Срби | 2.426 (81,38%) | 2.210 (90,49%) | 2.256 (94,47%) | |||
| Муслимани [a] | 348 (11,67%) | 66 (2,70%) | 86 (3,60%) | |||
| Југословени | 133 (4,46%) | 143 (5,85%) | 15 (0,62%) | |||
| Хрвати | 39 (1,30%) | 3 (0,12%) | 15 (0,62%) | |||
| остали и непознато | 35 (1,17%) | 20 (0,81%) | 16 (0,67%) | |||
| укупно | 2.981 | 2.442 | 2.388 | |||
[уреди] Галерија
-
Улица Краља Петра Првог.
-
Централни споменик борцима и жртвама отаџбинског рата у Угљевику.
-
Игралиште малих спортова и поглед на Дом здравља, ТЕ у позадини.
-
Поглед на Улицу српске слоге.
[уреди] Напомене
[уреди] Извори
[уреди] Види још
[уреди] Спољашне везе
|
ОПШТИНА УГЉЕВИК |
|---|---|
| Насељена мјеста |
Атмачићи, Богутово Село, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Доња Крћина, Доња Трнова, Забрђе, Јањари, Јасење, Јасиковац, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат-Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо, Тутњевац, Угљевик, Угљевик Село, Угљевичка Обријеж |
| Мјесне заједнице |
