Удараљке
Удараљке су по грађи најпримитивнији род музичких инструмената. Од прадавних времена па до данас оне су се јављале у различитим облицима и врстама у народној и уметничкој музици. Звук се добија ударом по звучном извору. Удара се руком (тамбурин), разним врстама палица (тимпани, гонг, звона, ксилофон и други), металном шипком (тријангл) или једном површином о другу (чинели, кастањете), ређе помоћу механизма (челеста). Према врсти звука које производ, удараљке се деле на оне које дају звук одређене висине - мелодијске и оне са неодређеном висином тона. Улога удараљки је да подвуку карактеристичан ритам и дају динамичку подлогу и звучну боју целом оркестру.
Искључујући зоомузиколошке инструменте и људски глас, верује се да породица удараљки укључује најстарије музичке инструменте.[1] И поред тога што је веома уобичајен термин за означавање инструмената и њихово повезивање са њиховим свирачима, ударачима, удараљке нису систематска класификациона категорија инструмената, како је то описује научна област органологије. У наставку је приказано да удараљке могу припадати органолошким класама идеофона,[2][3] мембранофона,[4][5] аерофона и кордофона.
Ударачки инструменти се најчешће деле у две класе: удараљке са високим тоном, који производе ноте са препознатљивом тоном, и ударачки инструменте без тона, који производе ноте или звукове у неодређеном тону.[6][7]
Функција[уреди | уреди извор]
Ударачки инструменти могу свирати не само ритам, већ и мелодију и хармонију.
Удараљке се обично називају „кичма” или „откуцаји срца” музичког ансамбла, често делујући у блиској сарадњи са бас инструментима, када су присутни. У џез и другим ансамблима популарне музике, пијаниста, басиста, бубњар и понекад гитариста се називају ритам секцијом. Већина класичних комада написаних за комплетан оркестар још од времена Хајдна и Моцарта је оркестрирана тако да се нагласак стави на гудаче, дрвене дуваче и лимене дуваче. Међутим, често је укључен бар један пар тимпана, иако ретко свирају непрекидно. Уместо тога, они служе да дају додатне акценте када је то потребно. У 18. и 19. веку, други ударачки инструменти (попут троугла или чинела) коришћени су, опет углавном ретко. Употреба удараљки постала је све чешћа у класичној музици 20. века.
У скоро сваком музичком стилу, удараљке играју кључну улогу.[8] У војним и гусларским оркестрима, ритам бас бубња држи војнике у кораку и редовном брзином, а чинилац је који даје тај оштар, одлучујући тон у складу са мелодијом пука. У класичном џезу, човек скоро одмах помисли на препознатљив ритам хај-хата[9][10] или рајд чинела. У новијој популарно-музичкој култури, готово је немогуће навести три или четири рок, хип-хоп, реп, фанк или чак соул листе или песме које немају неку врсту ударачког ритма који одржава мелодију у времену.
Класификација[уреди | уреди извор]
Ударачки инструменти се класификују по различитим критеријумима понекад у зависности од њихове конструкције, етничког порекла, функције у оквиру музичке теорије и оркестрације, или њихове релативне преваленције у опште познатом.[11][12]
Реч percussion потиче од латинског глагола percussio ударати, ударити у музичком смислу и именице percussus, батина. Као именицу у савременом енглеском, Викиречник је описује као судар два тела да би се произвео звук. Термин није јединствен само за музику, већ има примену у медицини и оружју, као у ударачкој капи. Међутим, сматра се да све познате употребе речи percussion деле сличну линију почевши од оригиналног латинског percussus. Дакле, у музичком контексту, назив удараљке је можда првобитно скован да опишу породицу музичких инструмената укључујући бубњеве, звечке, металне плоче или блокове које музичари ударају да би произвели звук.
Хорнбостел-Заксов систем нема секцију високог нивоа за удараљке.[13][14] Већина ударачких инструмената, како се тај термин обично разуме, класификовани су као идиофони и мембранофони. Међутим, термин удараљке се уместо тога користи на нижим нивоима Хорнбостел-Заксове хијерархије, укључујући и идентификацију инструмената који се ударају било руком, штапом, ударачем или о незвучни предмет, људско тело, тло. Ово је супротно од потреса, који се односи на инструменте са два или више комплементарних звучних делова који ударају један о други и других значења.
Удараљке са одређеном висином тона[уреди | уреди извор]
Овде спадају мелодијске удараљке на којима се може произвести један или више тонова одређене висине. То су тимпани, гонг, челеста, вибрафон, звона, звончићи, ксилофон, и други.
Удараљке са неодређеном висином тона[уреди | уреди извор]
У ову групу спадају бројне и разноврсне удараљке: велики и мали бубањ, тамбурин, чинели, даире, штапићи, триангл, кастањете и други. Како ове удараљке производе звук неодређене висине, то је њихов значај првенствено ритмички, динамички и колористички.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The Oxford Companion to Music, 10th edition, p.775, ISBN 0-19-866212-2
- ^ "Idiophones", The Most Comprehensive Music Technology Glossary. Архивирано 2009-12-17 на сајту Wayback Machine
- ^ United States. Patent and Trademark Office (1995). Official Gazette of the United States Patent and Trademark Office: Trademarks, Volume 1176, Issue 1, p.288. U.S. Department of Commerce, Patent and Trademark Office. [1] and [2].
- ^ Catherine Schmidt-Jones. „Classifying Musical Instruments: Membranophones”. Connexions. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- ^ „534m Membranophones”. SIL. Архивирано из оригинала 10. 7. 2006. г. Приступљено 4. 1. 2007.
- ^ „Instruments: Philharmonia Orchestra”. Philharmonia.co.uk. Архивирано из оригинала 2013-07-22. г. Приступљено 2015-03-30.
- ^ „Percussion — Musical Instruments at your Fingertips”. www.miayf.org. Архивирано из оригинала 4. 7. 2015. г.
- ^ „Drums from around the World • Elephant Drums”. Elephant Drums. 2019-03-13. Приступљено 2019-03-13.
- ^ Nichols, Geoff (1997). The Drum Book: The History of the Rock Drum Kit. London: Balafon Books. стр. 8—12. ISBN 0879304766.
- ^ „Drumming Innovators: Papa Jo Jones”. Drum!. Архивирано из оригинала 8. 10. 2015. г. Приступљено 2. 9. 2015.
- ^ http://pianoeducation.org/pnopnfaq.html retrieved 22 March 2012 The piano is really a "hybrid"--a combination of two types. It's a string instrument because the musical tones originate in the strings; and it's also a percussion instrument, because the strings are set into vibration by being struck with hammers. To be historically correct, it's classified as a "keyed zither" by musicologists.
- ^ „Is the Piano a Percussion Instrument?”. Архивирано из оригинала 2012-04-19. г. Приступљено 2012-03-22. retrieved 22 March 2012: How you class the piano depends on which of the following classification schemes you feel is most relevant: (1) By how the sound is produced. By one thing striking another (percussion), by plucking or bowing (strings), or by vibrating a column of air (wind). (2) By construction. If you can’t make the sound without the strings, then call it a stringed instrument. (3) By method of playing. If you use a keyboard, it’s a keyboard instrument; if you hit it with a stick, it’s a percussion instrument. Traditionally, the first classification scheme has held sway. Number 2 is not widely accepted. But Number 3 is gaining ground. For now, most musicologists would agree, the piano is a percussion instrument, and also a keyboard instrument.
- ^ Volume 46 (1914) of the Zeitschrift is available online in a variety of formats, as part of the digital collection of the University of Toronto. The article by Hornbostel and Sachs is to be found on pages 553–90.
- ^ Evénement. „MIMO Project – Musical Instrument Museums Online”. Mimo-international.com. Приступљено 2018-11-20.
Литература[уреди | уреди извор]
- James Blades, Percussion Instruments and Their History, (1970).
- Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256, 94 (1987).
- Schick, Steven (мај 2006). The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-214-3.
- Baines, Anthony (1993). Brass Instruments: Their History and Development. Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1.
- Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8.
- Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2.
- Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008
- Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0.
- Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала 16. 11. 2006. г., Приступљено 7. 2. 2009
- Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, doi:10.1086/204771
- Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8.
- de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8.
- Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris
- Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1.
- Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3.
- Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8.
- Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40
- Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3.
- Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6..
- Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4.
- Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, doi:10.1126/science.276.5310.203g
- West, M.L. (мај 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161
- Virginia Tech Department of Music. „Modern Instruments and their Families: Symphonic Classifications in Western Music”. Music Dictionary. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- Claire King. „Tuning the Water Drum”. From Cradleboard to Motherboard. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- „Drum Telegraphy”. TIME. 21. 9. 1942. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2006.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Percussion instruments на сајту Curlie
- Drummer Brasil Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2010) — Website for drummers and percussionists
- Video clips of percussion instruments demonstrated
- Drum Museum, Information about antique hand drums from Africa, New Guinea and the Himalayas
- Akul Raval - Maximum Innovative Musical Instruments Created By A Percussionist honored by World Records India
