Удараљке

Из Википедија

Удараљке су најстарији и по грађи најпримитивнији род музичких инструмената. Од прадавних времена па до данас оне су се јављале у различитим облицима и врстама у народној и уметничкој музици. Звук се добија ударом по звучном извору. Удара се руком (тамбурин), разним врстама палица (тимпани, гонг, звона, ксилофон и други), металном шипком (тријангл) или једном површином о другу (чинели, кастањете), ређе помоћу механизма (челеста)

Према врсти звука које производ, удараљке се деле на оне које дају звук одређене висине - мелодијске и оне са неодређеном висином тона. Улога удараљки је да подвуку карактеристичан ритам и дају динамичку подлогу и звучну боју целом оркестру.

[уреди] Удараљке са одређеном висином тона

Овде спадају мелодијске удараљке на којима се може произвести један или више тонова одређене висине. То су тимпани, гонг, челеста, вибрафон, звона, звончићи, ксилофон и други.

[уреди] Удараљке са неодређеном висином тона

У ову групу спадају бројне и разноврсне удараљке: велики и мали бубањ, тамбурин, чинели, тријангл, кастањете и други. Како ове удараљке производе звук неодређене висине, то је њихов значај првенствено ритмички, динамички и колористички.