Удар нађе искру у камену

Удар нађе искру у камену, изрекао Игуман Стефан у спјеву Горски вијенац, српског пјесника и мислиоца, владара и владике Црне Горе Петра II Петровића Његоша. ^[1]

Поријекло изреке[уреди | уреди извор]

Изрекао игуман Стефан, у спјеву Горски Вијенац:

„

Удар нађе искру у камену,
без њега би у кам очајала!

”

^[1]

Значење[уреди | уреди извор]

Његошева мисао каже да није ударца о камен, искре која из камена заискри не би ни било, јер би „ у кам очајала“ (остала скривена у камену). Он каже да свако биће и небиће садржи у себи искру, али да није спољашње силе, она се не би видјела. Непримјећена би остала прикривена снага неког народа или особе.^[1]

Шире значење[уреди | уреди извор]

Сила удараца (природна средина, законитости и услови у њој) проналази искру живота свему живом и логику развића неживом, неопходне у борби за опстанак и настанак новог квалитета.^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г Петровић П. Његош, Горски вијенац, Библиотека минијатуре, књига 6 Ниш, 2001.г.

Литература[уреди | уреди извор]

Димитрије Калезић, Етика „Горског вијенца“, Београд, 1987.
Павле Поповић, О „Горском вијенцу“, Београд, 1923.
Исидора Секулић, Његошу књига дубоке оданости, I, Београд, 1951.

[Расавци-1] а ^б ^в ^г Петровић П. Његош, Горски вијенац, Библиотека минијатуре, књига 6 Ниш, 2001.г.

[1]