Удружени злочиначки подухват

Из Википедије, слободне енциклопедије

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

Оптужбе српским вођама[уреди]

Тужилаштво сматра да је заједнички злочиначки подухват српске политичке елите био на делу између 1. августа 1991. и краја децембра 1995. године.[1] У оптужбама српским вођама за заједнички злочиначки подухват, помиње се геноцид и стварање Велике Србије.[1][2] Према наводима суда, у заједнички злочиначки подухват су били укључени[1]:

и друге политичке фигуре из Србије, Црне Горе, као и вође Срба из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Саучесништво у заједничком злочиначком подухвату укључује и „српске снаге“, под којима се подразумева Југословенска народна армија (ЈНА), касније Војска Југославије (ВЈ), новоформирана српска територијална одбрана БиХ и Хрватске, Војска Републике Српске Крајине, Војска Републике Српске, територијална одбрана Србије и Црне Горе, полиција Србије и Републике Српске, укључујући и државну безбедност, специјалне полицијске снаге Крајине, познате као „Мартићевци“, као и све српске паравојне формације и добровољачке јединице.[1]

Оптужбе хрватским вођама[уреди]

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначком подухвату који је укључио операције Олуја и Бљесак, а којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва [3].

Осим њих Међународни суд правде суди за удружени злочиначки подухват и друге хрватске политичаре и генерале који су учинили злочин против човечности над недужним српским становништвом, тако да се члановима овог удрженог злочиначког подухвата сматрају:

и многе друге политичке фигуре из Хрватске, као и вође хрватских паравојних формација у Босни и Херцеговини.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Šešelj ICTY Case information sheet , Приступљено 10. август.
  2. ^ Serb leader jailed for war crimes, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ http://www.icty.org/sid/10633 Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку
  4. ^ http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Izricanje-presude-Prlicu-i-ostalima-Hrvatska-odgovorna-za-udruzeni-zlocinacki-poduhvat-194047.html Izricanje presude Prliću i ostalima: Hrvatska odgovorna za udruženi zločinački poduhvat!
  5. ^ http://www.icty.org/x/cases/prlic/tjug/en/130529_summary_en.pdf Judgement Summary for Jadranko Prlić and others

Спољашње везе[уреди]