Узбечка Совјетска Социјалистичка Република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Узбечка Совјетска Социјалистичка Република
Застава Узбечке ССР Грб Узбечке ССР
Застава Грб
Химна
Химна Узбечке ССР
Положај Узбечке ССР
Главни град Самарканд (1924-1930)
Ташкент (1930-1991)
Службени језик узбечки и руски језик
Државна религија {{{државна религија}}}
Стварање и независност  
 — Оснивање 27. октобра 1924
 — У саставу СССР-а од 13. маја 1925
 — Независност 25. децембра 1991
Површина  
 — укупно 447.400 km² (Пета у СССР)
 — вода (%) 4.9
Становништво  
 — 1989. 19.906.000 (Трећа у СССР)
 — густина 44.5/km² 
Валута Совјетска Рубља
Временска зона UTC +5/+6 Самарканд
+6/+7 Ташкент
Интернет домен .su
Позивни број +
Узбечка ССР је одликована:
Leninorder.jpg Орденом Лењина

Узбечка Совјетска Социјалистичка Република (узб. Ўзбекистон Совет Социалистик Республикаси; рус. Узбекская Советская Социалистическая Республика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. То име је носила од 1924. до 1990. године.

Историја[уреди]

Након победе бољшевика у Руском грађанском рату и оснивања Совјетског Савеза 1922, Лењинов комесар за народности, Јосиф Стаљин, 1924. године је одредио нове границе и политичке јединице у совјетској централној Азији, које су следиле правило народности. Тако су биле укинуте Туркестанска АССР, те Бухарска и Хорезманска ССР и на њиховој територији основано је пет нових совјетских република, међу којима је била и Узбечка ССР, основана 27. октобра 1924. године. Следеће године, Узбечка ССР је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза.

Унутар Узбечке ССР постојала је до 1929. године Таџичка АССР, која је затим проглашена равноправном совјетском републиком и издвојена из Узбечке ССР. Године 1930, главни град је, уместо Самарканда, постао Ташкент. Године 1936, Узбечкој ССР је прикључена Каракалпачка АССР, која је била издвојена из Казашке ССР.

Године 1928, покренута је колективизација земље, која је потрајала до касних 1930-их.

За време Велике чистке, у периоду од 1937. до 1938. године, смакнут је велик број узбечких националиста, међу којима и Фајзула Хоџајев, први председник владе Узбечке ССР.[1]

Након напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез, јуна 1941. године, велик део индустријских постојења премештен је из западних делова Совјетског Савеза у Узбечку ССР, где су била на сигурноме, далеко од фронта. Упоредо са премештањем индустрије, у републику се доселио велик број Украјинаца, Руса и припадника осталих совјетских народа, који су радили у тим фабрикама. Тиме је знатно била промењена демографска слика земље. Демографска структура се додатно променила када су по Стаљиновим наредбама неке етничке групе из разних делова СССР-а пресељене у Узбечку ССР, због сумње да сарађују са силама Осовине. Тако су у републику доспели Корејци са истока, те Кримски Татари и Чечени са запада.

За време совјетског периода, власт је подупирала антирелигијску пропаганду против ислама. Затворене су многе џамије, а верске школе су претворене у музеје. С друге стране, власт је искоренила неписменост у скоро свим деловима земље. Док је пре 1917. године само мали део популације био писмен, за време совјетске власти писменост је достигла стопу од готово 100%.

Почетком 1960-их година, у републици је покренут велики пројекат повећања продукције памука. Изградња великог иригационог система повукла је велику количину воде из реке Аму Дарје, што је с временом узроковало постепено исушивање Аралског језера.

Једина легална партија у Узбечкој ССР, до 1990. године, била је Комунистичка партија. Дугогодишњи вођа Узбечке ССР био је Шараф Рашидов, који је био на челу КП Узбечке ССР од 1959. до 1983. године. Ислам Каримов био је последњи секретар Партије, а уједно и први председник неовисног Узбекистана од 1991. године.

Узбечка ССР је, 1. септембра 1991. године, преименована у Републику Узбекистан, која је и даље званично била део Совјетског Савеза. Након распуштања Совјетског Савеза 25. децембра 1991. године, Узбекистан је 26. децембра постао независна република.

Функционери Узбечке ССР[уреди]

Председници[уреди]

Аеродром у Зарафшану, граду основаном 1965. године

Премијери[уреди]

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]