Украјински језик
| украјински језик | ||
|---|---|---|
| українська мова | ||
| Изговор | [ukrɑˈjinʲsʲkɑ ˈmɔwɑ] | |
| Државе |  Украјина |
|
| Број говорника | од око 42[1][2] до 47[3] милиона | |
| Ранг | 26. | |
| Породица | индоевропски
|
|
| Писмо | ћирилица (украјинска варијанта) | |
| Статус | ||
| Службени | Украјина Молдавија Придњестровље (Молдавија) |
|
| Признат мањински језик |  Хрватска |
|
| Регулише | Национална академија наука Украјине (Національна академія наук України) | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | uk | |
| ИСО 639-2 | ukr | |
| ИСО 639-3 | или: ukr – обичан украјински језик rue – русински језик |
|
 |
||
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Украјински језик (укр. украї́нська мо́ва) је словенски језик из групе источнословенских језика. У прошлости се још називао малоруски и рутенски. Украјински је после руског и пољског трећи највећи словенски језик. То је званични језик Украјине где га говори 35 милиона људи као матерњи. Говори се још у: Русији, Пољској, Белорусији, Румунији, Молдавији, Придњестровљу, Банату, Канади и САД.
Украјински језик се служи ћириличким писмом које се у појединим словима разликује од руске верзије.
Украјински језик се развио из прото-источнословенског језика који се говорио у Кијевској Русији (10—13. век).[4] Овај језик је био забрањен у школама Руске Империје од 1804. до Октобарске револуције.[5] Украјински је имао сталну довољну базу у западној Украјини где никада није био забрањен[6].
Садржај |
Особине [уреди]
Овај језик је једини источнословенски језик који је очувао вокатив.
У примерима је прво наведена руска верзија, затим украјинска (масна слова), па српска:
- итавизам: самогласници e и o су у затвореним слоговима постали i
пример: Львов – Львів – Лавов, кошка – кішка – мачка - икавизам: стари глас јат је постао i
пример: месяц – місяць – месец, медь – мідь – бакар/мед - тврди сугласници испред e
пример: весна (изг: вјеснá) – весна – пролеће, перед (изг: пјеред) – перед – испред - фузија старословенских гласова i и ы у и
пример: пиво – пиво (изг: п[ɪ]во) – пиво - претварање г у глас х
пример: голова (изг: галавá) – голова (изг: холова) – глава, горло (изг: гóрло) – горло (изг: хорло) – грло - вокализација гласа л, који прелази у в
пример: пил – пив – пио је, брал – брав – узео је, волк – вовк – вук.
Речник [уреди]
Украјински речник је у основи словенски и сличан је речнику белоруског, пољског и руског језика. У њему постоји мноштво дублета који потичу из руског и пољског. У украјинским речима је често да се појављује слово і, тамо где се у руском користи акцентовано о.
| украјински | пољски | руски | српски |
|---|---|---|---|
| говорити/мовити | mówić | говорить | говорити |
| кохати/любити | kochać/lubić | любить | волети |
| дякую/спасибі | dziękuję | спасибо | хвала |
| маєте рацію/ви праві | macie rację | вы правы | у праву сте |
Украјински алфабет [уреди]
Четири слова која се користе у руском се не користе у украјинском језику: ъ, ы , э и ё ; слово г се изговара као х, а не као г у руском ; украјински има и себи својствена 4 слова: є (је), і (и), ї (ји) и ґ (г). Слово и се изговара као [ɪ], а не као [i] у руском. Неакцентовано о се не изговара као а, што је случај у руском. У украјинском језику постоји правило да се речи читају онако како су написане, и пишу онако како се изговарају.
| А а | Б б | В в | Г г | Ґ ґ | Д д | Е е | Є є | Ж ж | З з | И и | І і | Ї ї | Й й | К к | Л л | М м |
| Н н | О о | П п | Р р | С с | Т т | У у | Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Ш ш | Щ щ | Ь ь | Ю ю |
|
|
Референце [уреди]
- ^ Ukraine census, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Ukraine census, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ List of languages by number of native speakers
- ^ Ukrainian language, Encyclopædia Britannica
- ^ Eternal Russia:Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy by Jonathan Steele, Harvard University Press, 1988, ISBN 978-0-674-26837-1 (page 217)
- ^ Purism and Language:A Study in Modern Ukrainian and Belorussian Nationalism by Paul Wexler, Indiana University Press, ISBN 87750-175-0 (page 309)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
