Украјински језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
украјински језик
українська мова
Изговор [ukrɑˈjinʲsʲkɑ ˈmɔwɑ]
Државе Застава Украјине Украјина
Број говорника од око 42[1][2] до 47[3] милиона
Ранг 26.
Породица индоевропски
Писмо ћирилица (украјинска варијанта)
Статус
Службени Застава Украјине Украјина
Молдавија Молдавија
Придњестровље Придњестровље (Молдавија)
Признат мањински језик Застава Хрватске Хрватска

Застава Румуније Румунија
Застава Словачке Словачка
Застава Пољске Пољска
Застава Србије Србија

Регулише Национална академија наука Украјине (Національна академія наук України)
Језички кодови
ИСО 639-1 uk
ИСО 639-2 ukrнема
ИСО 639-3 или:
ukr – обичан украјински језик
rue – русински језик
Ukrainian lang.png

Мапа распрострањености украјинског језика

Украјински језик (укр. украї́нська мо́ва) је словенски језик из групе источнословенских језика. У прошлости се још називао малоруски и рутенски. Украјински је после руског и пољског трећи највећи словенски језик. То је званични језик Украјине где га говори 35 милиона људи као матерњи. Говори се још у: Русији, Пољској, Белорусији, Румунији, Молдавији, Придњестровљу, Банату, Канади и САД.

Украјински језик се служи ћириличким писмом које се у појединим словима разликује од руске верзије.

Украјински језик се развио из прото-источнословенског језика који се говорио у Кијевској Русији (10—13. век).[4] Овај језик је био забрањен у школама Руске Империје од 1804. до Октобарске револуције.[5] Украјински је имао сталну довољну базу у западној Украјини где никада није био забрањен[6].

Особине[уреди]

Овај језик је једини источнословенски језик који је очувао вокатив.

У примерима је прво наведена руска верзија, затим украјинска (масна слова), па српска:

  • итавизам: самогласници e и o су у затвореним слоговима постали i
    пример: Львов – Львів – Лавов, кошка – кішка – мачка
  • икавизам: стари глас јат је постао i
    пример: месяц – місяць – месец, медь – мідь – бакар/мед
  • тврди сугласници испред e
    пример: весна (изг: вјеснá) – весна – пролеће, перед (изг: пјеред) – перед – испред
  • фузија старословенских гласова i и ы у и
    пример: пиво – пиво (изг: п[ɪ]во) – пиво
  • претварање г у глас х
    пример: голова (изг: галавá) – голова (изг: холова) – глава, горло (изг: гóрло) – горло (изг: хорло) – грло
  • вокализација гласа л, који прелази у в
    пример: пил – пив – пио је, брал – взяв – узео је, волк – вовк – вук.

Речник[уреди]

Украјински речник је у основи словенски и сличан је речнику белоруског, пољског и руског језика. У њему постоји мноштво дублета који потичу из руског и пољског.

Примери украјинских дублета
украјински пољски руски српски
говорити/мовити mówić говорить говорити
кохати/любити kochać/lubić любить волети
дякую/спасибі dziękuję спасибо хвала
маєте рацію/ви праві macie rację вы правы у праву сте

У исто време у језику постоји мноштво реча, одличних како од руског и пољског, тако и од других словенских језика (често осим белоруског).

Примери украјинских реча
украјински пољски руски српски
мова język язык језик
лаштунки kulisy кулисы кулиса
людина człowiek человек човек
батько ojciec отец отац
дружина żona жена жена

Украјинска азбука[уреди]

У поређењу са српском ћириличном азбуком у украјинској се не користе шест слова: ђ, ј, љ, њ, ћ, џ. У поређењу са руском — четири: ъ, ы, э и ё. Слово г се изговара како чешке h, а не као g. Украјински има и себи својствена 4 слова: є (је), і (и), ї (ји) и ґ (г). Слово и се изговара као [ɪ], а не као [i] у српском. Вокали се изговара увек јасно као у српском (на пример, неакцентовано о се не изговара као а, што је случај у руском). У украјинском језику постоји правило да се речи читају онако како су написане, и пишу онако како се изговарају.

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з И и І і Ї ї Й й К к Л л М м
Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ь ь Ю ю
Я я

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ukraine census, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Ukraine census, Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ List of languages by number of native speakers
  4. ^ Ukrainian language, Encyclopædia Britannica
  5. ^ Eternal Russia:Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy by Jonathan Steele, Harvard University Press, 1988. ISBN 978-0-674-26837-1. (page 217)
  6. ^ Purism and Language:A Study in Modern Ukrainian and Belorussian Nationalism by Paul Wexler, Indiana University Press, ISBN 87750-175-0 (page 309)