Улав I Тригвасон
| Улав I Тригвасон | |
|---|---|
 Улава бирају за краља | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 963. |
| Место рођења | Норвешка, |
| Датум смрти | 9. септембар 1000. (36/37 год.) |
| Место смрти | Сволдер, |
| Породица | |
| Супружник | Geira, Tyra of Denmark |
| Родитељи | Tryggve Olafsson |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 995−1000. |
| Претходник | Хокон Моћни |
| Наследник | Свен I Рашљобради, Ејрик Хоконсон, Свејн Хоконсон |
Улав I Тригвасон (норв. Olaf Tryggvason; 963 − 1000, Сволдер) је био норвешки краљ (995−1000).
Темељно је успоставио Норвешко краљевство и учинио хришћанство својом званичном вером.[1]
Норвешко царство[уреди | уреди извор]
За време његове владавине је настављено уједињавање Норвешке [2], али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни судови стотине и обласне скупштине које су се звале тинг (норв. thing).
Међутим, упркос недостатку јединства, Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и Фризију, Нормандију, источну Енглеску, западно енглеско краљевство Стратклајда, велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Ово је била највиша тачка викиншког ширења, а још за време његове владавине ово царство је почело да се смањује; Немачки краљеви су повратили Фризију, Нормандија је постала феуд француске круне и англосаксонски краљеви су протерали Нормане са својих земаља, а Улавова власт у Ирској била је ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [3].
Викиншка путовања[уреди | уреди извор]
За његову владавину, као и за владавину његових претходника, карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — викинга (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника, предузимали понекад врло далеке препаде [4].
Хришћанство[уреди | уреди извор]
Незнатна су наша знања преко којих су хришћанска вера, институције римокатоличке цркве и феудализам пренесени у скандинавске земље. Међутим виталну улогу приликом ширења цивилизације римскохришћанске Европе имао је један огранак скандинавских народа - Нормана из Нормандије. Може се рећи да је највећа самостална сила при ширењу територије којом је папство стварно управљало била норманска феудална класа [5].
Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [6].
Смрт[уреди | уреди извор]
Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ Свен I Рашљобради је освојио Норвешку.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Halfdan the Black | ||||||||||||||||
| 8. Harald I of Norway | ||||||||||||||||
| 17. Ragnhild Sigurdsdotter | ||||||||||||||||
| 4. Olaf Haraldsson Geirstadalf | ||||||||||||||||
| 18. Eystein Earl | ||||||||||||||||
| 9. Svanhild | ||||||||||||||||
| 2. Tryggve Olafsson | ||||||||||||||||
| 1. Улав I Тригвасон | ||||||||||||||||
| 6. Eirik Bjodaskalle | ||||||||||||||||
| 3. [[]] | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218–219.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 107.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 104.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
Литература[уреди | уреди извор]
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
