Улица Крунска (Београд)

КРУНСКА улица

Општина	Врачар
Почетак	Улица кнеза Милоша (Београд) и Пионирски парк и Андрићев венац
Крај	Улица Максима Горког (Београд) и Пијаца Каленић (Београд) и Парк војводе Петра Бојовића
Дужина	1200 m
Названа	1997.
Стари називи	Надеждина, Господар Јевремова (део), Краљице Драге (део), Посланичка, Кнегиње Персиде (део), Московска (део), Пролетерских бригада


Крунска улица, март 2008.

Улица Крунска једна је од најлепших улица у Београду.^[1]

Протеже се од Пионирског парка (некада Дворске баште) и Улице кнеза Милоша до Парка војводе Петра Бојовића и Каленић пијаце.

Заштићена је као градска целина Београда.

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица је име добила по круни, симболу владарског достојанства. Ово име је носила од 1872. до 1896, од 1904. до 1946. и поново од 1997.^[2]

У међувремену је чак 12 пута мењала име (у целини или само поједини њени делови):^[3]^[4]

Надеждина 1872-1896
Крунска (део) 1872-1896
Господар Јевремова (део) 1896-1900 - по Јеврему Обреновићу, брату кнеза Милоша
Краљице Драге (део) 1900-1903 - по Драги Машин, жени краља Александра Обреновића
Господар Јевремова 1903-1904
Крунска 1904-1916
Посланичка 1916-1919
Крунска 1919-1946
Кнегиње Персиде (део) 1933-1946 - по Персиди Карађорђевић, жени кнеза Александра Карађорђевића
Московска (део) 1946-1951 - по Москви, главном граду тадашњег Совјетског Савеза
Пролетерских бригада 1951-1997 - по пролетерским бригадама, елитним јединицама НОВ и ПО Југославије
Крунска од 1997

Историја[уреди | уреди извор]

Крунска улица је у новијој историји позната по томе што се у њој налазило породилиште које је, током савезничком бомбардовању Београда на Ускрс 1944. године, погођено и тада је смртно страдало и неколико тек рођених беба.^[5]

Објекти у Крунској улици[уреди | уреди извор]

У Крунској 51 налази се Генчићева кућа, подигнута као породична кућа Ђорђа Генчића, индустијалца и политичара, министар унутрашњих послова у време владавине краља Александра Обреновића, политички „вођа“ завере против краља Александра и градоначелник Ниша од 1894. до 1899. године. Кућа је установљена као непокретно културно добро и споменик културе. Од 1952. године у овом објекту се налази Музеј Николе Тесле.

Вредна помена је и Градска вила Велимира Поповића у Крунској 44, која представља веома добар пример развоја концепције стамбене архитектуре у Београду између два рата.^[6]

У овој улици налази се више амбасада (Мађарске, Турске, Шпаније, Босне и Херцеговине, Бразила, Белгије), Центар за избеглице, Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Студентска поликлиника. Занимљиво је да је у згради у којој се сада налази Турска амбасада једно време живео наш велики песник Јован Јовановић Змај. Такође у овој улици се налазе и католички сакрални објекти Самостан Светог Крижа, Самостан Сестара милосрдница и Црква Светог Краља.^[7]

У Крунској 69 је пуне две деценије, до 2015. године, било седиште Демократске странке. Зграда је реституцијом враћена Бранку - Бобу Божићу, сину предратног власника Добривоја Божића.^[8]^[9]