Улрих II Цељски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Улрих II Цељски

Ulrich II. of Cilli.JPG

Датум рођења 16. фебруар 1406.
Датум смрти 9. новембар 1456.
Место смрти Београд
Порекло и породица

Улрих II Цељски (нем. Ulrich II von Cilli; 1406Београд, 9. новембар 1456) је био последњи Цељски гроф.

Био је син Фридриха II и Елизабете Франкопан. Улрих се 1433. оженио Катарином Бранковић, кћерком српског деспота Ђурђа Бранковића са којом је имао троје деце, која су умрла пре њега.

Дипломатија[уреди]

Грб Улриха II

За разлику од оца Фридриха II, Улрих је био следбеник деде Хермана II и био је уважена фигура у европској политици. Спретно је користио породичне везе Цељске династије. Од Жигмунда Луксембуршког добио је назив Римско-немачког кнеза 30. новембра 1436. То му је омогућило да кандидидује за положај царске круне шта га је изједначило са Хабзбурговцима. Са својом властелом Цељани су представљали препреку Хабзбурговцима. То су решили једном нагодбом 1443.

Улрих је имао и претензије за намесника Чешке (1438/39). Такође је наследио краља Твртка II Котроманића у Босни 1444. Са армијом Јана Витовца освојио је и градове у Хрватској и Славонији, то му је омогућило назив Славонски бан и краљ Далмације и Хрватске 1454.

Након смрти Албрехта II и пред рођење првог сина (Ладислава), Улрих се борио за туторство. Ладислав V Посмрче је био Улрихов нећак и дедовао Угарску, Чешку круну и Војводство Аустрију. Тако је Улрих као његов рођак добио од цара Фридриха III Хабзбуршког 1452. област над Ладиславом као дететом. Са тиме Улрих II је добио власт у Војводини Аустрији а 1456. и краљево наместништво (губернатуру) у Угарској.

Млади краљ Ладислав V Посмрче и Улрих II

Завера и убиство[уреди]

Са својим политичким амбицијама и положајем Цељани су се сукобили са угарском династијом Хуњади. Постављањем Улриха II за угарског намесника добили су повод да га одстране. У новембру 1456. у Београду окупила се велика крсташка војска, да би спречила турски продор даље у Европу. Улрих II је стигао у Београд заједно са младим краљем Ладиславом и тамо 9. новембра 1456. је постао жртва Ладислава Хуњадија, сина Јаноша Хуњадија.

Улриху II је била одсечена глава у земунској тврђави и бачена кроз зидине према угарској страни. То је оставило и дубоки утисак у Србији и код његовог таста Ђурђа Бранковића.

Убиством Улриха II Цељског, умро је и последњи мушки потомак Цељских грофова. Династија је одумрла а њихово имање је прешло у руке Хабзбурговаца.

Тело Улриха II лежало је неколико дана у земунској тврђави. Археолози су тамо нашли метални фрагмент са грбом Цељских грофова.

Данас грб Словеније носи и три шестокраке звезде другачијег облика од оригиналних, које би требало да симболизују Цељске грофове.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ In Brief| slovenia.si на порталу Владе Словеније о Словенији ((en))

Види још[уреди]