Улцерозни колитис

Из Википедије, слободне енциклопедије

Улцерозни колитис је упална болест цријева која најчешће захвата дистални дио дебелог цријева и ректум. Нема познатог узрока, иако постоји елемент генетичке сусцептибилности.

Особине[уреди]

  • Хронична (> 6 мјесеци) дијареја (често крвава), без пронађених инфективних узрока.
  • Упалне промјене најчешће су ограничене на лијеву страну и дисталне дијелове дебелог цријева, међутим било који дио дебелог цријева може бити захваћен. Упалне промјене могу се временом проширити и захватити веће дијелове дебелог цријева. Дуги периоди упале доводе до фиброзних промјена и могу узроковати губитак хаустрације, што резултује карактеристичним сужењем цријева.
  • Тежина болести варира с обзиром на пацијента и трајање. Врло је тешко давати дугорочне прогнозе, будући да нису ријетки случајеви пацијената који остају у клиничкој ремисији годинама између егзацербација.
  • Значајан ризик појаве карцинома јавља се након 10 година од првих знакова болести, због дегенеративних процеса који захваћају слузницу дебелог цријева (првенствено псеудополипоза), што у неким случајевима може захтијевати честе надзорне биопсије или чак превентивну колектомију.
  • Код неких пацијената могу се јавити и други аутоимуни поремећаји и ванцријевне компликације као нпр. иритис, увеитис, еписклеритис, миграторни полиартритис, сакроилитис, ерyтрема нодосум, задебљање врхова прстију, итд.
  • Појава фистула је ријетка али није искључена. Међутим, за разлику од Кронове болести, вјеројатност понављања је врло мала. Аналне фисуре су нажалост много чешће, а и сам механизам настанка фистула код обољених од улцерозног колитиса повезан је са (додуше врло ријетким) дубоким фисурама које допиру до аналних жлијезда и на тај начин омогућавају инфекцију, стварање апсцеса и коначно стварање перианалних фистула.
  • Појава болести честа је код бивших пушача. Престанак пушења може узроковати редукцију заштитне слузнице дебелог цријева. Када се ово догоди, бактерије које природно настањују унутрашњост дебелог цријева могу напасти цријево и узроковати реакцију имунског система. Из непознатих разлога ово узрокује оштећења слузнице (улцерације) на једном или више мјеста. Поновно узимање никотина кроз никотинске фластере или пушење може продужити трајање ремисије иако су предности у односу на остале ризике које ово доноси упитне.
  • Једна од опаснијих компликација улцерозног колитиса може бити перитонитис. Ако је болест ограничена на ректум симптоми су блажи, али ако се прошири на цијело дебело цријево тада су симптоми жестоког пролива и крварења изразито јаки и учестали. Хронични улцерозни колитис повећава опасност од рака дебелог цријева.

Поређење са Кроновом болешћу[уреди]

Улцерозни колитис је сличан Кроновој болести, али постоје карактеристичне разлике. Улцерозни колитис захвата искључиво дебело цријево и не може „мигрирати“ у танко цријево. Кронова болест, међутим, може захватити цијели гастроинтестинални тракт. Колектомија, односно хируршко одстрањење дебелог цријева се због тога може сматрати „лијеком“ за улцеративни колитис. Улцерозни колитис обично захвата горње слојеве слузнице дебелог цријева, а упала захвата непрекинуте дијелове цријева. Упала код Кронове болести поприма „пјегасти“ узорак и захваћа више слојева цријевне стијенке. Због нарави упале, улцерозни колитис рјеђе захтијева хируршке интервенције, за разлику од Кронове болести гдје су такве интервенције пуно чешће због опасних цријевних опструкција и других компликација.

Терапија[уреди]

Лијечење благих облика улцерозног колитиса почиње лоперамидом, а у случајевима тежих облика тада је неопходно примијенити антиупална средства као што су сулфасалазин, месалазин и кортикостероиди. Уколико улцерозни колитис прерасте у токсични колитис, што је врло опасно стање по живот, неопходно је хируршко рјешење.

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).