Ум-Умара

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ум-Умара (енгл. Umm Ammarahr или Nusaybah bint Ka’ab) је једна од првих присталица пророка Мухамеда и прва жена која се оружјем борила за ислам. Живела је у првој половини седмог века, али тачни датуми њеног рођења и смрти нису познати.

Кратка биографија[уреди]

Нусајба је била сестра Абдула бин Каба и мајка Абдула и Хабиба ибн Зајд ал-Ансарија. Као удовица и ратница, била је један од најутицајнијих чланова Мухамедовог умета за време њиховог боравка у Медини и битака са арапским племенима која нису прихватила ислам. Пред битку код Ухуда, Умара и Ум-Асма бин Амр су тражиле од Асминог мужа да пита Мухамеда за дозволу да и оне учествују у бици, али не као помоћнице-видарке, већ као ратнице, на шта им је Пророк дао дозволу. Осим у овој, учествовала је и у биткама код Хунајна и Јамаме и у Примирју на Худејбији. После рата, вратила се у Медину где је наставила да проповеда ислам. Пошто њен муж Газија, и њихови синови Абдул и Хабиб нису преживели битку код Ухуда, она се удала за мужа Ум-Асме бин Амр и родила му двоје деце - сина Тамима и кћерку Кавлу.

Ум-Умара се највише прославила у бици код Ухуда,[1] где је својим штитом бранила Мухамеда од непријатељских стрела. Притом је сама била рањена једанаест пута. Од дванаесте ране је изгубила свест и тако остала до краја битке. Када се битка завршила, она се освестила и одмах питала да ли је Пророк жив. Мухамедов пријатељ и таст Омер, рекао је да је Мухамед једном приликом изјавио: „Где год да се током битке окренем, видим Ум-Умару како ме брани!“[2]

Референце[уреди]

  1. ^ „AlShindagah Online“ Приступљено 2. 7. 2011.. 
  2. ^ „Saudi Women as Political Leaders?“ Приступљено 2. 7. 2011..