Универзитет Пенсилваније

Координате: 39° 57′ С; 75° 11′ З / 39.95° С; 75.19° З / 39.95; -75.19
С Википедије, слободне енциклопедије

Универзитет Пенсилваније
Грб Универзитета Пенсилваније
лат. Universitas Pennsylvaniensis
Бивша именаАкадемија и добротворна школа у провинцији Пенсилванија (1751–1755)
Колеџ у Филаделфији (1755–1779)
Универзитет државе Пенсилванија(1779–1791)
МотоLeges sine moribus vanae
Мото (на српском)Закони без морала су бескорисни
Типприватни истраживачки универзитет
Оснивање14. новембар 1740. год.; пре 283 године (1740-11-14)[note 1]
ОснивачБенџамин Френклин
Задужбина$14,88 милијарди (2020)[4]
Буџет$3,5 милијарди (2020)[5]
ПредседникЕјми Гатман
ПроректорВендел Причет
Председник ОдбораДејвид Л. Кохен[6]
Академско особље4.793 (2018)[7]
Број студената22.432 (јесен 2019)[8]
Преддипломци10.019 (јесен 2019)[8]
Постдипломци12.413 (јесен 2019)[8]
ЛокацијаФиладелфија, Пенсилванија, Сједињене Државе
КампусУрбани, 1.085 acres (4,39 km2) укупно:
299 acres (1,21 km2), кампус универзитетског града;
694 acres (2,81 km2), Њу Болтон центар;
92 acres (0,37 km2), Морис Арборетум
БојеПен цревена и Пен плава[9]
   
АтлетикаNCAA дивизија I –
Лига Бршљана
Филаделфијских великих 5
Сити 6
Спортски надимакКвејкери
АфилијацијеAAU
COFHE
NAICU
568 група
URA
Веб-сајтupenn.edu

Универзитет Пенсилваније (енгл. University of Pennsylvania) је приватни универзитет у Филаделфији. Члан је Лиге бршљана. Универзитет тврди да је датум оснивања 1740. година[note 1] и да је један од девет колонијалних колеџа заснованих пре Америчке декларације о независности. Бенџамин Френклин, Пенов оснивач и први председник, залагао се за образовни програм који је обучавао вође у трговини, влади и јавним службама, слично савременом наставном програму либералних уметности.[10][11]

Универзитет Пенсилваније

Пен има четири додипломске школе, као и дванаест дипломских и професионалних школа. Школе које уписују додипломске студенте укључују Колеџ за уметност и науку, Факултет за инжењерство и примењене науке, Вортонова школа и Школу за медицинску негу. Пенов правилник „Једног универзитета“ омогућава студентима да се упишу на наставу у било којој од 12 Пенових школа.[12] Међу високо рангираним постдипломским и стручним школама су правна школа чији је први професор написао први нацрт Устава Сједињених Држава, прва медицинска школа у Северној Америци (Перелманова медицинска школа, 1765) и прва колегијатна пословна школа (Вортонова школа, 1881).

На Пену се налази и прва зграда и организација „студентске уније“ (Хјустон Хол, 1896), први католички студентски клуб у Северној Америци (Њуманов центар, 1893),[13] први двоспратни колеџ фудбалски стадион (Френклин фиелд, 1924. када је изграђен други ниво),[14][15] и Морисов арборетум, званични арборетум Комонвелта Пенсилваније. Први електронски рачунар опште намене (ENIAC) развијен је у Пену и формално је посвећен 1946. године. Универзитет је 2019. године имао приходе од 14,65 милијарди долара, шести по величини буџет међу свим универзитетима у Сједињеним Државама,[4] као и истраживачки буџет од 1,02 милијарде долара.[7] Универзитетски атлетски програм, Квекери, обухватга теренске универзитетске тимове у 33 спорта као члан конференције NCAA дивизије I Лиге бршљана.

Према подацима из 2018. године, угледни алумни и/или повереници укључују три судије Врховног суда САД, 32 сенатора САД, 46 гувернера САД, 163 чланова Представничког дома САД, осам потписника Декларације о независности[16] и седам потписника Устава САД (од којих су четворица потписала оба, што представља две трећине од шест људи који су потписали оба),[17] 24 члана Континенталног конгреса, 14 страних шефова држава и два председника Сједињених Држава, укључујући Доналда Трампа.[18][19][20] Према подацима од октобра 2019. године, 36 нобеловаца, 80 чланова Америчке академије уметности и наука,[21] 64 милијардера,[22] 29 Родсових стипендиста,[23] 15 Маршалових стипендиста,[24] и 16 добитника Пулицерове награде повезани су са овим универзитетом.

Једна од првих студенткиња и касније првих професорки овог Универзитета је проф. др Медлин Жилије, награђивана хемичарка француског порекла која се, између осталог, залагала и извршила значајан утицај на једнак положај жена и мушкараца.

Историја[уреди | уреди извор]

Бенџамин Френклин, оснивач Универзитета у Пенсилванији, био је примарни оснивач, добротвор и председник одбора повереника Академије и колеџа Филаделфије, који су се спојили са Универзитетом државе Пенсилванија и формирали Универзитет Пенсилваније 1791. године.

Године 1740, група Филаделфијанаца организовала се да подигне велику салу за проповедање Џорџа Вајтфилда, путујућег јеванђелисте који је обилазио америчке колоније држећи проповеди на отвореном.[25] Зграду је пројектовао и саградио Едмунд Вули и била је највећа зграда у Филаделфији у то време, која је привукла хиљаде људи када је први пут у њој проповедано..[26]‍:26 Сала за проповедање је првобитно требало да служи и као просторија добротворне школе, али је недостатак средстава узроковао да се одустане од планова за капелу и школу.

Према Франклиновој аутобиографији, он је 1743. године први пут имао идеју да оснује академију, „сматрајући да је рев. Ричард Петерс подесна особа да руководи таквом институцијом“. Петерс је одбио успутни Франклинов упит, али је био један од Пенових оснивача од 1749. до 1776. године, председник одбора поверилаца од 1756. до 1764. и благајник управног одбора од 1769. до 1770. године[27]).

Шест година касније, Френклин је поново контактирао Петерса и друге.[26]‍:30 У јесен 1749, Френклин је дистрибуирао памфлет „Предлози који се односе на образовање младих у Пенсилванији“, своју визију онога што је назвао „Јавном академијом Филаделфије“,[28] којим се залагао за оснивање институције која би свим грађанима пружала могућност стицања високог образовања.

Предлог из 1749. се сматрао иновативним у то време, и Френклин је организовао 24 повереника да помогну у вођењу институције коју је замислио. Група је набавила упражњену зграду након што су њени власници затражили од Франклинове групе да преузме њихове дугове и, сходно томе, њихове неактивне фондове. Дана 1. фебруара 1750. године нови управни одбор преузео је зграду и повереништва старог одбора. Дана 13. августа 1751. године, Филаделфијска академија је, користећи велику салу у 4. и Арч улицама, основана и почела да прима своје прве средњошколце. Добротворна школа је такође основана 13. јула 1753,[29]‍:12 по вољи првобитних донатора, иако је трајала само неколико година. Дана 16. јуна 1755. године, Филаделфијски колеџ је добио дозволу, што је отварало пут додавању наставе на основним студијама.[29]‍:13 Све три школе су делиле исти управни одбор и сматране су делом исте институције.[30] Прве стартне вежбе одржане су 17. маја 1757. године.[29]‍:14

Универзитет у Пенсилванији себе сматра четвртом најстаријом високошколском институцијом у Сједињеним Државама, иако то оспоравају универзитети Принстон и Колумбија.[31][32][33][34][35][36][37][38][39][40]

За разлику од других колонијалних колеџа који су постојали 1749, укључујући Харвард, Вилијам и Мери, Јејл и Колеџ у Њу Џерсију, Френклинова нова школа није се фокусирала искључиво на образовање свештенства. Он је заступао тадашњи иновативни концепт високог образовања, који је обухватао подучавање орнаменталног знања уметности и практичне вештине неопходне за зарађивање за живот и обављање јавне службе. Предложени студијски програм могао је да постане први модерни наставни план и програм слободних уметности у земљи, иако никада није спроведен јер су англикански свештеник Вилијам Смит, који је постао први провост, и други повереници свесрдно преферирали традиционални наставни план и програм.[10][41]

Френклин је саставио одбор повереника из редова водећих грађана Филаделфије, први такав несекташки одбор у држави. На првој седници одбора повереника од 13. новембра 1749. године, питање где ће се школа налазити била је главна брига. Иако је Џејмс Логан, власник празног плаца преко пута Шесте улице код старе Државне куће Пенсилваније, касније преименоване и широко познате од 1776. као Дворана независности, бесплатно понудио ту локацију, повереници су сматрали да је зграда коју је Едмунд Вули подигао 1740. године за Џорџа Вајтфилда,[42] која је још увек била празна, била је још пожељније место.

Ова високошколска институција је од 1755. до 1779. носила назив и била је позната као Филаделфијски колеџ. Године 1779, не верујући тадашњим лојалистичким тенденцијама провоста Вилијама Смита, револуционарна Државна законодавна власт је створила универзитет, а 1785. законодавна власт је променила име у Универзитет Државе Пенсилваније.[30][note 2] Резултат је био раскол, при чему је Смит наставио да ради на смањеној верзији Филаделфијског колеџа. Године 1791, законодавна власт је издала нову повељу, спајајући ове две институције у нови Универзитет Пенсилваније са дванаест људи из сваке институције који су служили у новом одбору повереника.[30]

Иако је Пен почео да ради као академија или средња школа 1751. године и добио своју универзитетску повељу 1755. године, првобитно је 1750. годину одредио као датум свог оснивања. Нешто касније у својој раној историји, Пен је почео да именује 1749. годину као датум свог оснивања, који је наставио да се помиње као датум оснивања више од једног века, укључујући и на прослави стогодишњице 1849. године.[44] Године 1899, управни одбор је изгласао да се датум оснивања поново прилагоди на ранији датум, овог пута на 1740. годину, датум „стварања најранијег од многих образовних фондова које је Универзитет преузео на себе“, наводи се у књизи универзитетске историје.[45] Управни одбор је гласао као одговор на трогодишњу кампању Пеновог Генералног алумни друштва да ретроактивно ревидира датум оснивања универзитета на 1740. годину из више разлога, укључујући и то да би изгледао старији од Универзитета Принстон, који је одобрен 1746. године.[46]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б The University officially uses 1740 as its founding date and has since 1899. The ideas and intellectual inspiration for the academic institution stem from 1749, with a pamphlet published by Benjamin Franklin (1705/1706–1790). When Franklin's institution was established, it inhabited a schoolhouse built on November 14, 1740 for another school, which never came to practical fruition.[1] Penn archivist Mark Frazier Lloyd noted, "In 1899, UPenn's Trustees adopted a resolution that established 1740 as the founding date, but good cases may be made for 1749, when Franklin first convened the Trustees, or 1751, when the first classes were taught at the affiliated secondary school for boys, Academy of Philadelphia, or 1755, when Penn obtained its collegiate charter to add a post-secondary institution, the College of Philadelphia."[2] Princeton's library presents another diplomatically-phrased view.[3]
  2. ^ „...(d) Дана 27. новембра 1779. године, Генерална скупштина Комонвелта Пенсилваније донела је акт о оснивању универзитета који укључује права и овлашћења колеџа, академије и добротворне школе. Ово је било прво означавање институције у Сједињеним Државама као универзитета; (е) Дана 22. септембра 1785. године донесен је акт којим је универзитет именован Универзитетом државе Пенсилваније...”[43]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Penn History Exhibits - University Archives and Records Center”. archives.upenn.edu. Архивирано из оригинала 22. 8. 2019. г. Приступљено 31. 1. 2019. 
  2. ^ „A Penn Trivial Pursuit - Penn Current”. 3. 6. 2011. Архивирано из оригинала 2011-06-03. г. 
  3. ^ „Seeley G. Mudd Library : FAQ Princeton vs. University of Pennsylvania: Which is the Older Institution?”. 19. 3. 2003. Архивирано из оригинала 2003-03-19. г. 
  4. ^ а б As of June 30, 2020. U.S. and Canadian Institutions Listed by Fiscal Year 2020 Endowment Market Value and Change in Endowment Market Value from FY19 to FY20 (Извештај). National Association of College and University Business Officers and TIAA. 19. 2. 2021. Приступљено 19. 2. 2021. 
  5. ^ „Operating Budget”. Office of Budget and Management Analysis. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 12. 11. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2020. 
  6. ^ „The Trustees”. Office of the University Secretary, Penn. 1. 1. 2018. Архивирано из оригинала 4. 10. 2017. г. Приступљено 15. 3. 2018. 
  7. ^ а б „Penn: Penn Facts”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  8. ^ а б в „Common Data Set 2019-20” (PDF). University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 05. 2020. г. Приступљено 23. 3. 2020. 
  9. ^ „Logo & Branding Standards”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 23. 7. 2019. г. Приступљено 1. 4. 2016. 
  10. ^ а б „Penn's Heritage”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2016. 
  11. ^ N. Landsman, From Colonials to Provincials: American Thought and Culture, 1680-1760 (Ithaca: Cornell University Press, 1997), pp. 30.
  12. ^ Meyerson, Martin (January 29, 1973). "Report of the University Development Commission" (PDF). upenn.com. Retrieved June 16, 2018.
  13. ^ John Whitney Evans, Making the Best of a Bad Job? Newman Chaplains between the Code and the Council, U.S. Catholic Historian, Vol. 11, No. 1, Sulpicians and Seminaries, Prelates and Priests (Winter, 1993), pp. 35–50.
  14. ^ Tannenbaum, Seth S. „Undergraduate Student Governance at Penn, 1895–2006”. University Archives and Research Center. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 23. 4. 2017. г. Приступљено 19. 8. 2011. 
  15. ^ „Penn's Heritage | University of Pennsylvania”. www.upenn.edu (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-29. 
  16. ^ „Penn Signers of the Declaration of Independence and the Constitution”. 
  17. ^ „Signers of the Declaration of Independence and the Constitution”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2017. г. Приступљено 15. 03. 2021. 
  18. ^ „Top 20 Colleges with the most billionaire alumni”. CNNMoney. CNN. 17. 9. 2014. Архивирано из оригинала 20. 9. 2014. г. Приступљено 17. 9. 2014. 
  19. ^ „Which Universities Produce the Most Billionaires?”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2014. „According to annual studies (UBS and Wealth-X Billionaire Census) by UBS and Wealth-X, the University of Pennsylvania has produced the most billionaires in the world, as measured by the number of undergraduate degree holders. Four of the top five schools were Ivy League institutions.” 
  20. ^ „Penn Signers of the Constitution and the Declaration of Independence”. Archives.upenn.edu. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2017. 
  21. ^ „Facts | University of Pennsylvania”. Upenn.edu. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2017. 
  22. ^ Elkins, Kathleen (18. 5. 2018). „More billionaires went to Harvard than to Stanford, MIT, and Yale combined”. CNBC. Архивирано из оригинала 22. 5. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2019. 
  23. ^ „Rhodes Scholarships”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 27. 1. 2020. г. Приступљено 7. 12. 2019. 
  24. ^ „Marshall Scholarships”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 27. 1. 2020. г. Приступљено 7. 12. 2019. 
  25. ^ see second footnote 9 in Extracts from the Benjamin Franklin published Pennsylvania Gazette, (January 3 to December 25, 1740) – Founders Online https://founders.archives.gov/documents/Franklin/01-02-02-0065 Архивирано август 26, 2023 на сајту Wayback Machine "Note: The annotations to this document, and any other modern editorial content, are copyright the American Philosophical Society and Yale University. All rights reserved."
  26. ^ а б Montgomery, Thomas Harrison (1900). A History of the University of Pennsylvania from Its Foundation to A. D. 1770. Philadelphia: George W. Jacobs & Co. LCCN 00003240. 
  27. ^ „Richard Peters”. Archives.upenn.edu. 24. 1. 2022. Архивирано из оригинала 30. 6. 2022. г. Приступљено 31. 5. 2022. 
  28. ^ Friedman, Steven Morgan. „A Brief History of the University, University of Pennsylvania Archives”. Archives.upenn.edu. Архивирано из оригинала 2. 1. 2010. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  29. ^ а б в Wood, George Bacon (1834). The History of the University of Pennsylvania, from Its Origin to the Year 1827. McCarty and Davis. LCCN 07007833. OCLC 760190902. 
  30. ^ а б в „Penn in the 18th Century, University of Pennsylvania Archives”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 28. 4. 2006. г. Приступљено 29. 4. 2006. 
  31. ^ „Gazette: Building Penn's Brand (Sept/Oct 2002)”. www.upenn.edu. Архивирано из оригинала 20. 11. 2005. г. Приступљено 25. 1. 2006. 
  32. ^ „History”. Princeton University. Архивирано из оригинала 5. 8. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  33. ^ „Princeton University in the American Revolution”. Princeton University. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. 
  34. ^ „Who founded Princeton University and when?”. Princeton University. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. 
  35. ^ „Log College”. Princeton University. Архивирано из оригинала 17. 11. 2005. г. Приступљено 30. 1. 2006. 
  36. ^ „History – Columbia University in the City of New York”. www.columbia.edu. Архивирано из оригинала 17. 5. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  37. ^ „COH-03-057_Page-45”. dmr.bsu.edu. Архивирано из оригинала 22. 1. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  38. ^ „American Colonial Colleges” (PDF). scholarship.rice.edu. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  39. ^ Zubatsky, David (2007). „The History of American Colleges and Their Libraries in The Seventeenth and Eighteenth Centuries” (PDF). ideals.illinois.edu. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  40. ^ Edgar Potts Cheyney, "History of the University of Pennsylvania: 1740–1940", Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1940: pp. 45–52.
  41. ^ N. Landsman, From Colonials to Provincials: American Thought and Culture, 1680–1760 (Ithaca: Cornell University Press, 1997), p. 30.
  42. ^ Extracts from the Pennsylvania Gazette, (January 3 to December 25, 1740) – Founders Online https://founders.archives.gov/documents/Franklin/01-02-02-0065 Архивирано август 26, 2023 на сајту Wayback Machine
  43. ^ „Statues of the Trustees”. University of Pennsylvania. Приступљено 12. 9. 2022. 
  44. ^ „Penn Trustees 1749–1800”. University of Pennsylvania University Archives. Архивирано из оригинала 25. 11. 2012. г. Приступљено 23. 7. 2013. 
  45. ^ Cheyney, Edward Potts (1940). „History of the University of Pennsylvania 1740–1940”. History of the University of Pennsylvania. Philadelphia: University of Pennsylvania Press: 46—48. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011.  Cheyney was a Penn professor and alumnus from the class of 1883 who advocated the change in Penn's founding date in 1899 to appear older than both Princeton and Columbia. The explanation, "It will have been noted that 1740 is the date of the creation of the earliest of the many educational trusts the University has taken upon itself," is Professor Cheyney's justification (pp. 47–48) for Penn retroactively changing its founding date, not language used by the Board of Trustees.
  46. ^ „Presidents of Penn Alumni”. www.archives.upenn.edu. Архивирано из оригинала 19. 7. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

39° 57′ С; 75° 11′ З / 39.95° С; 75.19° З / 39.95; -75.19
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_Пенсилваније&oldid=27420200”