Универзитет у Хајделбергу
| Универзитет у Хајделбергу | |
|---|---|
|
|
|
| Мото | Semper Apertus |
| Датум оснивања | 1386 |
| Тип | државни |
| Седиште |  Хајделберг, Немачка |
| Ректор | Бернхард Ајтел (нем. Bernhard Eitel) |
| Студената | 28.625 (зимски семестар 2010/2011) |
| Наставног особља | 4.196 |
| Буџет | 548 мил. евра (2008) |
| Мрежно место | www.uni-heidelberg.de |
Универзитет у Хајделбергу (нем. Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg), званично „Универзитет Рупрехт-Карл“, основан је 1386. На њему су дјеловали неки од најпознатијих мислилаца и научника свих времена: Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Ханс Георг Гадамер, Јирген Хабермас, Карл Ото Апел и Хана Арент. Један од његових студената, Карл фон Драјс је 1817. патентирао бицикл. На овом универзитету, хемичари Поселт и Риман су открили да је никотин главни фармаколошки активни састојак духана. И поред овако значајних достигнућа и високе репутације професора, универзитет је био прва образовна институција која је избацила све студенте и професоре јеврејског поријекла када су нацисти дошли на власт.[1]
На Универзитету се данас налазе многобројне научне институције: Европска молекуларно-биолошка лабораторија, Европска молекуларно-биолошка организација, Немачки центар за истраживање рака, Институти Макса Планка за медицинска истраживања, астрономију, нуклеарну физику и компаративно јавно и међународно право. Кроз Универзитет су прошли бројни Нобеловци: Роберт Вилхелм Бунсен, Ото Мејерхоф, Волфганг Кетерле, Георг Витиг и Карл Бош.
Ту су студирали и неки од првих Срба послатих на школовање у западну Европу, као: Коста Цукић, Јован Ристић, Јеврем Грујић, Љубомир Каљевић, Сима Тројановић, Владимир Јакшић, Љубомир Ненадовић, Светозар Марковић, Димитрије Матић, Аћим Чумић, Стојан Вељковић и касније Татомир Анђелић. На Универзитету у Хајделбергу студирао је и Петар Петровић, син краља Николе.
Извори [уреди]
- ^ Haaretz - Son gets Dad's Auschwitz tattoo on own arm, Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
