Универзијада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем Универзијаде

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation (FISU)), на којима учествију студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games.

Постоји Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Право учешћа имају редовни студенти старији од 17, а млађи од 28 година.

Историја[уреди]

Летње универзијаде[уреди]

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре су требале да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОКа Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957.) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.

Зимске универзијаде[уреди]

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Сент Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Сент Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.

Спортови[уреди]

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње универзијде 2007. године.

1. Атлетика
2. Бадминтон
3. Водени спортови
Ватерполо
Пливање
Скокови у воду
4. Гимнастика
Спортска гимнастика
Ритмичка гимнастика
5. Голф
6. Мачевање
7. Кошарка
Кошарка - мушки
Кошарка - жене
8. Одбојка
Одбојка - мушки
Одбојка - жене
9. Софтбол
10. Стони тенис
11. Стрељаштво
Пушка и пиштољ
Сачмара
12. Теквондо
13. Тенис
14. Фудбал
Фудбал - мушки
Фудбал - жене
15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

Места одржавања Универзијда[уреди]

Година Игре Летње Универзијаде Игре Зимске Универзијаде
1959. I Торино, Застава Италије Италија
1960. I Шамони, Застава Француске Француска
1961. II Софија, Застава Бугарске Бугарска
1962. II Вилар, Застава Швајцарске Швајцарска
1963. III Порто Алегре, Застава Бразила Бразил
1964. III Шпиндлерув Млин, Застава Чехословачке Чехословачка
1965. IV Будимпешта, Застава Мађарске Мађарска
1966. IV Сестријере, Застава Италије Италија
1967. V Токио, Застава Јапана Јапан
1968. V Инсбрук, Застава Аустрије Аустрија
1970. VI Торино, Застава Италије Италија VI Рованијеми, Застава Финске Финска
1972. VII Лејк Плесид, Застава Сједињених Америчких Држава САД
1973. VII Москва, Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
1975. VIII Рим, Застава Италије Италија VIII Ливињо, Застава Италије Италија
1977. IX Софија, Застава Бугарске Бугарска
1978. IX Шпиндлерув Млин, Застава Чехословачке Чехословачка
1979. X Мексико сити, Застава Мексика Мексико
1981. XI Букурешт, Застава Румуније Румунија X Хака, Застава Шпаније Шпанија
1983. XII Едмонтон Застава Канаде Канада XI Софија, Застава Бугарске Бугарска
1985. XIII Кобе, Застава Јапана Јапан XII Белуно, Застава Италије Италија
1987. XIV Загреб, Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ XIII Штрпске Плесо, Застава Чехословачке Чехословачка
1989. XV Дуизбург, Застава Немачке Немачка XIV Софија, Застава Бугарске Бугарска
1991. XVI Шефилд, Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство XV Сапоро, Застава Јапана Јапан
1993. XVII Бафало, Њујорк, Застава Сједињених Америчких Држава САД XVI Закопане, Застава Пољске Пољска
1995. XVIII Фукуока, Застава Јапана Јапан XVII Хака, Застава Шпаније Шпанија
1997. XIX Палермо, Застава Италије Италија XVIII Муџу, Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
1999. XX Палма де Мајорка, Застава Шпаније Шпанија XIX Попрад, Застава Словачке Словачка
2001. XXI Пекинг, Кина Кина XX Закопане, Застава Пољске Пољска
2003. XXII Даегу, Застава Јужне Кореје Јужна Кореја XXI Тарвизио, Застава Италије Италија
2005. XXIII Измир, Застава Турске Турска XXII Инсбрук / Зефелд, Застава Аустрије Аустрија
2007. XXIV Бангкок, Застава Тајланда Тајланд XXIII Торино, Застава Италије Италија
2009. XXV Београд, Застава Србије Србија XXIV Харбин, Кина Кина
2011. XXVI Шенжен, Кина Кина XXV Ерзурум, Застава Турске Турска
2013. XXVII Казањ, Застава Русије Русија XXVI Трентино, Застава Италије ИТА1

1Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :