Универзијада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем Универзијаде

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation (FISU)), на којима учествију студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games.

Постоји Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Право учешћа имају редовни студенти старији од 17, а млађи од 28 година.

Садржај

[уреди] Историја

[уреди] Летње универзијаде

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре су требале да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОКа Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут "олимпијски" може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957.) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом "Игре уједињења". Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.

[уреди] Зимске универзијаде

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Сент Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Сент Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960 године.

[уреди] Спортови

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње универзијде 2007 године.

1. Атлетика
2. Бадминтон
3. Водени спортови
Ватерполо
Пливање
Скокови у воду
4. Гимнастика
Спортска гимнастика
Ритмичка гимнастика
5. Голф
6. Мачевање
7. Кошарка
Кошарка - мушки
Кошарка - жене
8. Одбојка
Одбојка - мушки
Одбојка - жене
9. Софтбол
10. Стони тенис
11. Стрељаштво
Пушка и пиштољ
Сачмара
12. Теквондо
13. Тенис
14. Фудбал
Фудбал - мушки
Фудбал - жене
15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

[уреди] Места одржавања Универзијда

Година Игре Летње Универзијаде Игре Зимске Универзијаде
1959 I Торино, Италија Италија
1960 I Шамони, Француска Француска
1961 II Софија, Бугарска Бугарска
1962 II Вилар, Швајцарска Швајцарска
1963 III Порто Алегре, Застава Бразила Бразил
1964 III Шпиндлерув Млин, Чехословачка Чехословачка
1965 IV Будимпешта, Мађарска Мађарска
1966 IV Сестријере, Италија Италија
1967 V Токио, Застава Јапана Јапан
1968 V Инсбрук, Застава Аустрије Аустрија
1970 VI Торино, Италија Италија VI Рованијеми, Финска Финска
1972 VII Лејк Плесид, САД САД
1973 VII Москва, СССР СССР
1975 VIII Рим, Италија Италија VIII Ливињо, Италија Италија
1977 IX Софија, Бугарска Бугарска
1978 IX Шпиндлерув Млин, Чехословачка Чехословачка
1979 X Мексико сити, Мексико Мексико
1981 XI Букурешт, Румунија Румунија X Хака, Шпанија Шпанија
1983 XII Едмонтон Канада Канада XI Софија, Бугарска Бугарска
1985 XIII Кобе, Застава Јапана Јапан XII Белуно, Италија Италија
1987 XIV Загреб, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ XIII Штрпске Плесо, Чехословачка Чехословачка
1989 XV Дуизбург, Немачка Немачка XIV Софија, Бугарска Бугарска
1991 XVI Шефилд, Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство XV Сапоро, Застава Јапана Јапан
1993 XVII Бафало, Њујорк, САД САД XVI Закопане, Пољска Пољска
1995 XVIII Фукуока, Застава Јапана Јапан XVII Хака, Шпанија Шпанија
1997 XIX Палермо, Италија Италија XVIII Муџу, Јужна Кореја Јужна Кореја
1999 XX Палма де Мајорка, Шпанија Шпанија XIX Попрад, Словачка Словачка
2001 XXI Пекинг, Народна Република Кина Кина XX Закопане, Пољска Пољска
2003 XXII Даегу, Јужна Кореја Јужна Кореја XXI Тарвизио, Италија Италија
2005 XXIII Измир, Турска Турска XXII Инсбрук / Зефелд, Застава Аустрије Аустрија
2007 XXIV Бангкок, Тајланд Тајланд XXIII Торино, Италија Италија
2009 XXV Београд, Застава Србије Србија XXIV Харбин, Народна Република Кина Кина
2011 XXVI Шенжен, Народна Република Кина Кина XXV Ерзурум, Турска Турска
2013 XXVII Казањ, Русија Русија XXVI Марибор, Словенија Словенија

[уреди] Спољашње везе

Са других Викимедијиних пројеката :

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици