Ускрс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пареци, врста пецива која се припрема за Ускрс, а која симболизује Христов венац

Ускрс или Васкрс (стсл. въскръс, арх. Великден) највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хеб. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Значај[уреди]

Примање благодатног огња на Ускрс

Из теолошке перспективе, Ускрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Ускрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим ускрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим ускрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Ускрса.

Обичаји[уреди]

Велики петак[уреди]

Припреме за Ускрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.[1]

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.[2]

Ускршња јаја[уреди]

Ускршња јаја, разгледница.

На Велики петак фарбају се ускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ ускршњи зец.[3]

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.[1]

Дани Ускрса[уреди]

Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник ускрснућа.[4]

Тако почиње недеља, први дан Ускрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Ускрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Ускрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.[5]

Порекло назива[уреди]

Словенски[уреди]

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици.[6] У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.

Сем назива Ускрс и Васкр, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха (грч. πάσχα), док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језикцима постоји и назив Велигден (буг. Великден, мк. Велигден, блр. Вялікдзень, укр. Великдень, стсл. Великъ дьнь), према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан.

Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје (свк. Velika noč, пољ. Wielkanoc, чеш. Velikonoce, свк. Veľkonočé). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су порекла.

Германски[уреди]

Васкршња литургија у Казањској катедрали у Москви.

Појмови за Ускрс у њемачком (Ostern) и енглеском (Easter) су вјероватно истог порекла. По питању етимологије постоји више теорија:

  • По речнику порекла речи Дуден (њем. Duden), реч Ostern потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску (њем. Heiden) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као Eostrae и сродно је са називима из других језика: ведски usrā, старогрчки ēōs, литвански aušra или латински aurora ('зора').
  • По предању из 8. века (Beda Veneralibis — de temporum ratione 15) парафразираном у „Немачком речнику браће Грим“, ова богиња је била богиња светлости и прослава у њену част је за повод имала пролећну равнодневницу. У истом речнику се напомиње, да је ова богиња могла бити и измишљена и да је њено постојање само „могуће“.[7]
  • Пошто се у средњем веку ускршње крштење обављало зором, у германском говорном подручју се за означавање Ускрса усталила реч слична речи за исток. Тако Хонорије Августодунезије (Honorius Augustodunensis) у 12. веку назива Васкрс (Ostern) по истоку (Osten), страни света на којој излази сунце, симбол васкрсења и непролазности. У прилог томе, говори и однос истих енглеских речи, easter и east.

Датуми[уреди]

Чекајући на освештање хране у Руској Империји, цртеж Николаја Пимоненка из 1891.
Васкрсење Христово, цртеж Лоренца Венецијана 1371, Милано.
Датуми када се слави Ускрс,
20002020. (грегоријански календар)
год. западни хришћани источни хришћани
2000. 23. април 30. април
2001- 15. април
2002. 31. март 5. мај
2003. 20. април 27. април
2004. 11. април
2005. 27. март 1. мај
2006. 16. април 23. април
2007. 8. април
2008. 23. март 27. април
2009. 12. април 19. април
2010. 4. април
2011. 24. април
2012. 8. април 15. април
2013. 31. март 5. мај
2014. 20. април
2015. 5. април 12. април
2016. 27. март 1. мај
2017. 16. април
2018. 1. април 8. април
2019. 21. април 28. април
2020. 12. април 19. април
2021. 4. април 2. мај
2022. 17. април 24. април

Грегоријански[уреди]

Напомена: датуми су дати по грегоријанском календару

  • 1875. апр. 25.
  • 1876. апр. 16.
  • 1877. апр. 8.
  • 1878. апр. 28.
  • 1879. апр. 13.
  • 1880. мај 2.
  • 1881. апр. 24.
  • 1882. апр. 9.
  • 1883. апр. 29.
  • 1884. апр. 20.
  • 1885. апр. 5.
  • 1886. апр. 25.
  • 1887. апр. 17.
  • 1888. мај 6.
  • 1889. апр. 21.
  • 1890. апр. 13.
  • 1891. мај 3.
  • 1892. апр. 17.
  • 1893. апр. 9.
  • 1894. апр. 29.
  • 1895. апр. 14.
  • 1896. апр. 5.
  • 1897. апр. 25.
  • 1898. апр. 17.
  • 1899. апр. 30.
  • 1900. апр. 22.
  • 1901. апр. 14.
  • 1902. апр. 27.
  • 1903. апр. 19.
  • 1904. апр. 10.
  • 1905. апр. 30.
  • 1906. апр. 15.
  • 1907. мај 5.
  • 1908. апр. 26.
  • 1909. апр. 11.
  • 1910. мај 1.
  • 1911. апр. 23.
  • 1912. апр. 7.
  • 1913. апр. 27.
  • 1914. апр. 19.
  • 1915. апр. 4.
  • 1916. апр. 23.
  • 1917. апр. 15.
  • 1918. мај 5.
  • 1919. апр. 20.
  • 1920. апр. 11.
  • 1921. мај 1.
  • 1922. апр. 3.
  • 1923. апр. 16.
  • 1924. апр. 27.
  • 1925. апр. 19.
  • 1926. мај 2.
  • 1927. апр. 24.
  • 1928. апр. 15.
  • 1929. мај 5.
  • 1930. апр. 20.
  • 1931. апр. 12.
  • 1932. мај 1.
  • 1933. апр. 16.
  • 1934. апр. 8.
  • 1935. апр. 28.
  • 1936. апр. 12.
  • 1937. мај 2.
  • 1938. апр. 24.
  • 1939. апр. 9.
  • 1940. апр. 28.
  • 1941. апр. 20.
  • 1942. апр. 5.
  • 1943. апр. 25.
  • 1944. апр. 16.
  • 1945. мај 6.
  • 1946. апр. 21.
  • 1947. апр. 13.
  • 1948. мај 2.
  • 1949. апр. 24.
  • 1950. апр. 9.
  • 1951. апр. 29.
  • 1952. апр. 20.
  • 1953. апр. 5.
  • 1954. апр. 25.
  • 1955. апр. 17.
  • 1956. мај 6.
  • 1957. апр. 21.
  • 1958. апр. 13.
  • 1959. мај 3.
  • 1960. апр. 17.
  • 1961. апр. 9.
  • 1962. апр. 29.
  • 1963. апр. 14.
  • 1964. мај 3.
  • 1965. апр. 25.
  • 1966. апр. 10.
  • 1967. апр. 30.
  • 1968. апр. 21.
  • 1969. апр. 13.
  • 1970. апр. 26.
  • 1971. апр. 18.
  • 1972. апр. 9.
  • 1973. апр. 29.
  • 1974. апр. 14.
  • 1975. мај 4.
  • 1976. апр. 25.
  • 1977. апр. 10.
  • 1978. апр. 30.
  • 1979. апр. 15.
  • 1980. апр. 6.
  • 1981. апр. 26.
  • 1982. апр. 18.
  • 1983. мај 8.
  • 1984. апр. 22.
  • 1985. апр. 14.
  • 1986. мај 4.
  • 1987. апр. 19.
  • 1988. апр. 10.
  • 1989. апр. 30.
  • 1990. апр. 15.
  • 1991. апр. 7.
  • 1992. апр. 26.
  • 1993. апр. 18.
  • 1994. мај 1.
  • 1995. апр. 23.
  • 1996. апр. 14.
  • 1997. апр. 27.
  • 1998. апр. 19.
  • 1999. апр. 11.
  • 2000. апр. 30.

Јулијански[уреди]

Напомена: датуми су дати по јулијанском (црквеном) календару

  • 1875. апр. 13.
  • 1876. апр. 4.
  • 1877. мар. 27.
  • 1878. апр. 16.
  • 1879. апр. 1.
  • 1880. апр. 20.
  • 1881. апр. 12.
  • 1882. мар. 28.
  • 1883. апр. 17.
  • 1884. апр. 8.
  • 1885. мар. 24.
  • 1886. апр. 13.
  • 1887. апр. 5.
  • 1888. апр. 24.
  • 1889. апр. 9.
  • 1890. апр. 1.
  • 1891. апр. 21.
  • 1892. апр. 5.
  • 1893. мар. 28.
  • 1894. апр. 17.
  • 1895. апр. 2.
  • 1896. мар. 24.
  • 1897. апр. 13.
  • 1898. апр. 5.
  • 1899. апр. 18.
  • 1900. апр. 9.
  • 1901. апр. 1.
  • 1902. апр. 14.
  • 1903. апр. 6.
  • 1904. мар. 28.
  • 1905. апр. 17.
  • 1906. апр. 2.
  • 1907. апр. 22.
  • 1908. апр. 13.
  • 1909. мар. 29.
  • 1910. апр. 18.
  • 1911. апр. 10.
  • 1912. мар. 25.
  • 1913. апр. 14.
  • 1914. апр. 6.
  • 1915. мар. 22.
  • 1916. апр. 10.
  • 1917. апр. 2.
  • 1918. апр. 22.
  • 1919. апр. 7.
  • 1920. мар. 29.
  • 1921. апр. 18.
  • 1922. апр. 3.
  • 1923. мар. 26.
  • 1924. апр. 14.
  • 1925. апр. 6.
  • 1926. апр. 19.
  • 1927. апр. 11.
  • 1928. апр. 2.
  • 1929. апр. 22.
  • 1930. апр. 7.
  • 1931. мар. 30.
  • 1932. апр. 18.
  • 1933. апр. 3.
  • 1934. мар. 26.
  • 1935. апр. 15.
  • 1936. мар. 30.
  • 1937. апр. 19.
  • 1938. апр. 11.
  • 1939. мар. 27.
  • 1940. апр. 15.
  • 1941. апр. 7.
  • 1942. мар. 23.
  • 1943. апр. 12.
  • 1944. апр. 3.
  • 1945. апр. 23.
  • 1946. апр. 8.
  • 1947. мар. 31.
  • 1948. апр. 19.
  • 1949. апр. 11.
  • 1950. мар. 27.
  • 1951. апр. 16.
  • 1952. апр. 7.
  • 1953. мар. 23.
  • 1954. апр. 12.
  • 1955. апр. 4.
  • 1956. апр. 23.
  • 1957. апр. 8.
  • 1958. мар. 31.
  • 1959. апр. 20.
  • 1960. апр. 4.
  • 1961. мар. 27.
  • 1962. апр. 16.
  • 1963. апр. 1.
  • 1964. апр. 20.
  • 1965. апр. 12.
  • 1966. мар. 28.
  • 1967. апр. 17.
  • 1968. апр. 8.
  • 1969. мар. 31.
  • 1970. апр. 13.
  • 1971. апр. 5.
  • 1972. мар. 27.
  • 1973. апр. 16.
  • 1974. апр. 1.
  • 1975. апр. 21.
  • 1976. апр. 12.
  • 1977. мар. 28.
  • 1978. апр. 17.
  • 1979. апр. 9.
  • 1980. мар. 24.
  • 1981. апр. 13.
  • 1982. апр. 5.
  • 1983. апр. 25.
  • 1984. апр. 9.
  • 1985. апр. 1.
  • 1986. апр. 21.
  • 1987. апр. 6.
  • 1988. мар. 28.
  • 1989. апр. 17.
  • 1990. апр. 2.
  • 1991. мар. 25.
  • 1992. апр. 13.
  • 1993. апр. 5.
  • 1994. апр. 18.
  • 1995. апр. 10.
  • 1996. апр. 1.
  • 1997. апр. 14.
  • 1998. апр. 6.
  • 1999. мар. 29.
  • 2000. апр. 17.

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Veliki petak - post i farbanje jaja“. B92 Приступљено 4. 5. 2013.. 
  2. ^ „U Srbiji se obeležava Veliki petak“. B92 Приступљено 4. 5. 2013.. 
  3. ^ „Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?“. Huffington Post Приступљено 4. 5. 2013.. 
  4. ^ „Данас је Велика субота“. РТС Приступљено 4. 5. 2013.. 
  5. ^ „Katolici proslavljaju Uskrs“. B92 Приступљено 4. 5. 2013.. 
  6. ^ Клајн, Иван (2008). Речник језичких недоумица. стр. одредница Васкрс, стр. 33. ISBN 978-86-515-0212-8. 
  7. ^ Bd. 13, Sp. 1371 Приступљено 27. 4. 2013.

Литература[уреди]