Условно настајање
| Део серијала чланака Будизам
|
|
| Оснивање |
|
| Историја |
|
| Појмови |
|
|
Дарма · Самсара · Карма |
|
| Вежбе и достигнућа |
|
|
Буда · Бодисатва · Архат |
|
| Школе |
|
| Списи |
|
|
|
|
Условно настајање[1] или условљени настанак[2] (санскрит: प्रतीत्यसमुत्पाद pratītya-samutpāda, пали: paticca-samuppāda) је темељна[3] доктрина будистичке филозофије која научава да су све физичке и психичке појаве условљене одређеним чиниоцима, и да је читаво постојање непрекидни ток (самсара), без икаквог трајног сопства (анатта).[4] Условљени настанак (патића-самупада) представља будистичко схватање да ништа није „ствар по себи“ већ своје постојање дугује другим узроцима.
 |
Три су обележја онога што је условљено. Његов настанак је уочљив, његов нестанак је уочљив и његова промена док траје јесте уочљива.[5] |
 |
Пратића-самутпада указује на зависну природу непрекидног тока физичких и психичких појава, који се обично називају, его, човек или животиња.[6] На почетку овог ланца лежи незнање као основни узрок.[6] На пример, ми говоримо о "цвету“, али ако уклонимо дршку, латице, полен, прашнике, тучак и остале делове цвета, али не и сам цвет, видимо да је и „цвет“ нестао. Реч „цвет“ јесте конвенционални назив за збир делова од којих је сачињен, као што је и сваки од тих делова само збир неких других мањих делова. Ово такође важи и за људе.[2] Стога, према Буди, не постоји трајно сопство, душа или суштина.
Будисти верују да нас увид о несталности и условљености свих појава ослобађа од жудње за животом, страха од смрти и свих негативних емоција и поступака који уз њих иду.[2]
|
|
О просјаци, постоји нерођено, неодрасло и неусловљено. Кад не би било нерођеног, неодраслог и неусловљеног, тада не би било излаза за рођено, одрасло и условљено. Пошто постоји нерођено, неодрасло и неусловљено, постоји и излаз за рођено, одрасло и условљено.[7] |
|
Дванаест узрока [уреди]
Према будистичком учењу, све појаве настају узрочним дејством следећих дванаест карика[8]:
| Српски превод | Санскритски изрази |
|---|---|
| Из незнања као узрока, настаје уобличавање | Из авидје као узрока, настаје самскара |
| Из уобличавања као узрока, настаје свест | Из самскаре као узрока, настаје виђнана |
| Из свести као узрока, настаје име-и-облик | Из виђнане као узрока, настаје намарупа |
| Из имена-и-облик као узрока, настају чулни основи | Из намарупа као узрока, настају садајатана |
| Из чулних основа као узрока, настају утисци | Из садајатана као узрока, настају спарша |
| Из утисака као узрока, настају осећања | Из спарша као узрока, настају ведана |
| Из осећања као узрока, настаје жудња | Из ведана као узрока, настаје трсна |
| Из жудње као узрока, настаје приањање | Из трсна као узрока, настаје упадана |
| Из приањања као узрока, настаје бивање | Из упадане као узрока, настаје бхава |
| Из бивања као узрока, настаје рађање | Из бхава као узрока, настаје ђати |
| Из рађања као узрока, настаје старење и смрт | Из ђати као узрока, настаје ђарамарана |
Формула показује пут којим долази до интеракције пет састојака (кхандха) и чула (ајатана), с једне стране, и незнања (авиђја) и жеље (танха), чиме се ствара неспокојство и патња (дукха). Пошто су ове интеракције веома комплексне, постоји више различитих верзија ланца узрочности у сутрама.
Извори [уреди]
- ^ Према српском преводу Њанатилокиног Будистичког речника.
- ^ а б в Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Garfield, Jay L. "Dependent Arising and the Emptiness:Why did Nagarjuna start with Causation? Philosophy East and West Volume 44, Number 2, April 1994
- ^ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ Obeležja uslovljenoga, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ а б paticcasamuppada, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
- ^ Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
