Уставни референдум у Хрватској 2013.
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Хрватске |
Уставни референдум о дефиницији брака у Хрватској је одржан 1. децембра 2013. Грађани су се изјашњавали да ли су за то да се у Устав Републике Хрватске унесе одредба по којој је брак животна заједница мушкарца и жене. Био је то трећи референдум у историји Хрватске, након референдума о независности и референдума о приступању Европској унији.
Референдум је расписан након што је организација У име обитељи прикупила више од 740.000 потписа грађана који подржавају уношење ове одредбе у Устав Републике Хрватске.[1]
Истраживања јавног мњења[уреди | уреди извор]
| Истраживач | Датум објављивања | Узорак | За | Против | Неопредељени/не желе да се изјасне | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| CRO Demoskop за ХРТ[2] | 2. новембар 2013 | 1.300 | 54,3% | 33,6% | 12,1% | |||||
| ВГ* | 68% | 26,7% | ? | |||||||
| CRO Demoskop за ХРТ[3] | 6. јун 2013 | 1.300 | 55,3% | 31,1% | ? | |||||
| ВГ* | 68,7% | 25% | ? | |||||||
| *ВГ= Вјероватни гласачи, односно испитаници који су одговорили да ће сигурно или вјероватно изаћи на референдум. | ||||||||||
Кампања[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Резултати[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||||||||
Резултати по жупанијама[уреди | уреди извор]
Највећа излазност на референдуму била је у Граду Загребу где је изашло 49,17% од укупног броја уписаних бирача, док је још у две жупаније забележена излазност преко 40 одсто. Најмања излазност била је у Личко-сењској жупанији, свега 25,20%.
У 18 жупанија и Граду Загребу гласачи су подржали уставно дефинисање брака као заједнице мушкарца и жене. Највише гласова ЗА било је у Вуковарско-сремској жупанији, и то 80,79%, док је у још 6 жупанија било преко 75% гласова ЗА. Гласачи у две жупаније су гласали против предложене уставне дефиниције брака, и то у Истарској жупанији где је било 58,23% гласова ПРОТИВ, и у Приморско-горанској жупанији где је било 53,30% гласова ПРОТИВ. Интересантно је и то да је у већем броју општина које су претежно насељене српским становништвом победила опција ПРОТИВ.[4]
На општинском нивоу, изван општина у Истарској, Приморско-горанској, Вараждинској и Међимурској жупанији, референдумска иницијатива је наишла на одбијање искључиво унутар одређених општина где су Срби у Хрватској чинили већину. Те општине укључивале су Негославце, Борово, Трпињу, Маркушицу, Јагодњак, Врховине, Ервеник и Цивљане.[5][6][7] Упркос ниском одазиву у тим подручјима, на исход у тим срединама значајно је утицала такозвана иницијатива за референдум о употреби ћирилице, која је имала за циљ ограничити службену употребу мањинских језика у Хрватској.[8][9] Та иницијатива касније је проглашена неуставном.[10]
| Жупанија | Бирача | Укупно гласало |
% | За | % | Против | % | Неважећи | % |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бјеловарско-билогорска | 101.963 | 32.099 | 31,48% | 22.539 | 70,21% | 9.377 | 29,21% | 183 | 0,57% |
| Бродско-посавска | 141.318 | 46.866 | 33,16% | 37.409 | 79,80% | 9.183 | 19,59% | 274 | 0,58% |
| Дубровачко-неретванска | 108.560 | 44.455 | 40,95% | 34.286 | 77,11% | 9.860 | 22,18% | 309 | 0,70% |
| Истарска | 188.845 | 59.463 | 31,49% | 24.427 | 41,07% | 34.634 | 58,23% | 402 | 0,68% |
| Карловачка | 117.383 | 41.652 | 35,48% | 28.633 | 68,73% | 12.733 | 30,57% | 286 | 0,69% |
| Копривничко-крижевачка | 95.272 | 30.944 | 32,48% | 21.232 | 68,61% | 9.552 | 30,87% | 160 | 0,52% |
| Крапинско-загорска | 109.529 | 33.126 | 30,24% | 23.754 | 71,70% | 9.147 | 27,61% | 225 | 0.68% |
| Личко-сењска | 47.645 | 12.005 | 25,20% | 9.544 | 79,50% | 2.379 | 19,82% | 82 | 0,68% |
| Међимурска | 95.996 | 29.651 | 30,89% | 16.138 | 54,42% | 13.329 | 44,94% | 184 | 0,62% |
| Осјечко-барањска | 263.073 | 89.955 | 34,19% | 64.078 | 71,20% | 25.437 | 28,27% | 440 | 0,49% |
| Пожешко-славонска | 68.364 | 23.879 | 34,93% | 18.828 | 78,85% | 4.886 | 20,46% | 165 | 0,69% |
| Приморско-горанска | 268.981 | 95.708 | 35,58% | 44.178 | 46,15% | 51.028 | 53,30% | 502 | 0,52% |
| Сисачко-мославачка | 155.929 | 46.741 | 29,98% | 32.046 | 68,55% | 14.413 | 30,83% | 282 | 0,60% |
| Сплитско-далматинска | 405.274 | 176.639 | 43,59% | 137.281 | 77,69% | 38.343 | 21,70% | 1.015 | 0.57% |
| Шибенско-книнска | 106.405 | 35.350 | 33,22% | 26.216 | 74,14% | 8.915 | 25,21% | 219 | 0,62% |
| Вараждинска | 146.011 | 50.207 | 34,39% | 30.885 | 61,49% | 18.985 | 37,80% | 337 | 0.67% |
| Вировитичко-подравска | 73.296 | 23.334 | 31,84% | 17.380 | 74,47% | 5.806 | 24,88% | 148 | 0,63% |
| Вуковарско-сремска | 160.278 | 49.655 | 30,98% | 40.128 | 80,79% | 9.226 | 18,57% | 301 | 0.61% |
| Задарска | 165.572 | 55.919 | 33,77% | 42.342 | 75,72% | 13.169 | 23,55% | 408 | 0,73% |
| Загребачка | 271.178 | 107.765 | 39,74% | 75.274 | 69,82% | 31.927 | 29,61% | 564 | 0,52% |
| Град Загреб | 686.646 | 337.277 | 49,12% | 188.757 | 55,90% | 146.859 | 43,50% | 1.661 | 0,49% |
| Хрватска дијаспора | - | 13.473 | - | 11.078 | 82,17% | 2.346 | 17,40% | 49 | 0,36% |
| УКУПНО | 3.791.000 | 1.436.163 | 37,90% | 946.433 | 65,87% | 481.534 | 33,51% | 8.196 | 0,57% |
| Извор: Државна изборна комисија (ДИП) | |||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
- Положај ЛГБТ особа у Хрватској
- Жељка Маркић, представница иницијативе
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сабор расписао уставотворни референдум о браку”. Нови лист. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013.
- ^ „Већина за проглашење Вуковара мјестом посебног пијетета”. Хрватска радиотелевизија. 2. 11. 2013. Приступљено 12. 11. 2013.[мртва веза]
- ^ „Већина би на референдуму гласала да је брак заједница жене и мушкарца”. Јутарњи лист. 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013.
- ^ Ovo su ekstremni rezultati referenduma | tportal.hr
- ^ Branimir Bradarić (3. decembar 2013). „Samo 4 općine glasale protiv”. Večernji list. Приступљено 11. januar 2024.
- ^ Borna Sor (15. septembar 2016). „Negoslavci, čudo od sela”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024.
- ^ n.a. (2. decembar 2013). „Za ustavno određenje braka 66 posto birača”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024.
- ^ n.a. (1. decembar 2013). „'Referendum o braku je topovska priprema za referendum o ćirilici'”. Danas.hr. Приступљено 11. januar 2024.
- ^ n.a. (3. novembar 2013). „Ministar uprave Bauk za Večernji list: Obiteljski zakon definira brak kao zajednicu muškarca i žene i to bilo kakav ishod vezan uz referendum neće promijeniti.”. Ministarstvo uprave & Večernji list. Приступљено 11. januar 2024.
- ^ n.a. (12. avgust 2014). „Neustavno referendumsko pitanje o ćirilici”. Dnevni avaz. Приступљено 11. januar 2024.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- У име обитељи, званична страница присталица иницијативе
- У име сваке обитељи, Фејсбук страница противника иницијативе
 Избори и референдуми у Хрватској | |
|---|---|
| Председнички избори | |
| Парламентарни избори | |
| Извори за Европски парламент | |
| Локални избори |
|
| Референдуми | |
| |