Уставни суд Републике Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Србија
Coat of arms of Serbia.svg

Овај чланак је део серије о
Политици Србије

Уставни суд Републике Србије је суд који одлучује о:

  1. сагласности закона, статута аутономних покрајина, других прописа и општих аката с Уставом;
  2. сагласности прописа и општих аката републичких органа са законом;
  3. сагласности свих осталих прописа, колективних уговора као општих аката и других општих аката са законом и другим републичким прописом;
  4. сукобу надлежности између судова и других органа;
  5. сагласности статута или другог општег акта политичке странке или друге политичке организације с Уставом и законом;
  6. забрани рада политичке странке или друге политичке организације;
  7. изборним споровима који нису у надлежности судова или других државних органа.

Уставни суд оцењује уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.

Појединци, предузећа, затим политичка, синдикална и друга удружења која делују на подручју Републике Србије могу Уставном суду подносити уставне жалбе и иницијативе за оцену уставности одређених правних прописа.

Уставни суд има девет судија, и одлучује већином гласова судија. Одлука Уставног суда је општеобавезна и извршна. У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбеђује Влада.



Историјат[уреди]

Уставни суд, као посебан државни орган са основном функцијом заштите уставности и законитости, установљен је Уставом Социјалистичке Републике Србије од 9. априла 1963. године. Надлежност, поступак пред Уставним судом и правна дејства његових одлука ближе су одређени Законом о Уставном суду, који је проглашен 25. децембра 1963. године. На тим уставним и законским основама, Уставни суд је започео са радом 15. фебруара 1964. године, кад је одржао своју прву седницу. До доношења Устава Републике Србије из 1990. године Уставни суд деловао је у оквиру система јединства власти, са Народном скупштином као највишим органом. Уставом од 1990. године Уставни суд је опредељен као самосталан и независан државни орган, који делује у оквиру система поделе власти. Чланом 9. Устава од 1990. године, Уставном суду поверена је заштита уставности и законитости. По Уставу Републике Србије из 2006. године („Службени гласник РС“, број 98/2006, важећи устав у Републици Србији, у даљем тексту: Устав) Уставни суд је „самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе“, а његове одлуке су „коначне, извршне и општеобавезујуће“. (члан 166 Устава)

Положај и састав Уставног суда, избор судија, као и надлежности Суда одређени су на основу Устава, док су организација суда, начин рада и одлучивања, као и врсте поступака пред Судом ближе одређени Законом о Уставном суду (Службени гласник РС, бр. 109/2007) и Пословником о раду Уставног суда (Службени гласник РС, бр. 24/2008 и 27 /2008).


Састав и организација суда[уреди]

Уставни суд, као самосталан и независан државни орган, има 15 судија, изабраних и именованих на мандат од 9 година, уз могућност још једног поновног избора или именовања. Пет судија бира Народна скупштина РС од десет кандидата које предложи председник Републике, пет судија именује председник Републике од десет кандидата које предложи Народна скупштина, а пет судија именује Општа седница Врховног касационог суда Србије, између десет кандидата које на заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.

Судије се бирају и именују међу истакнутим правницима, са најмање четрдесет година живота и петнаест година искуства у правној струци. Приликом ступања на дужност, судије Уставног суда полажу заклетву пред председником Народне скупштине РС.

Ради несметаног рада Суда и независног и непристрасног суђења, судије Уставног суда уживају имунитет као народни посланици. Судија Уставног суда, пре свега, не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или дати глас у Уставном суду, нити „може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора“, без претходног одобрења Уставног суда, осим ако је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година. О имунитету судија одлучује Уставни суд.

Функција судије Уставног суда неспојива је са било којом другом јавном или професионалном функцијом или послом, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији, коју може да врши у складу са законом.

Уставни суд представља и радом суда руководи председник, који се бира из реда судија, већином гласова свих судија, на период од 3 године, уз могућност поновног избора.

Послове стручне обраде уставноправних питања из надлежности Уставног суда, друге послове из надлежности Уставног суда, као и правне, финансијске и опште послове за потребе суда обавља Стручна служба Уставног суда, којом руководи секретар Уставног суда. Стручну службу Уставног суда чине: Служба за послове из надлежности Уставног суда; Служба председника Уставног суда; Служба за опште и финансијске послове.


Надлежност[уреди]

Надлежности Уставног суда, утврђене Уставом, могу се сврстати у неколико група и то:

1. Нормативна контрола – контрола уставности и законитости општих правних аката, која подразумева контролу уставности и законитости свих општих правних аката у правном поретку Републике Србије, а тиче се: одлучивања о сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима; одлучивања о сагласности потврђених међународних уговора са Уставом; одлучивања о сагласности других општих аката са законом; одлучивања о сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом; одлучивања о сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом; Савремени уставни систем Републике Србије добио је у Уставу један мешовит систем контроле уставности и законитости прописа, у којем истовремено егзистирају и накнадна (репресивна) и претходна (превентивна) контрола уставности закона.

2. Поступање у споровима о сукобу надлежности, кад Уставни суд решава: о сукобу надлежности између судова и других државних органа; о сукобу надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе; о сукобу надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе;

3. Заштита територијалне аутономије и локалне самоуправе, која се остварује путем права жалбе Уставном суду органа, одређеног статутом аутономне покрајине или општине, на појединачни акт или радњу државног органа или органа јединице локалне самоуправе, којима се онемогућава обављање надлежности аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе; и покретањем поступка за оцену уставности (законитости) закона или другог општег акта органа Републике Србије или јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију или локалну самоуправу;

4. Одлучивање о забрани рада политичке странке, синдикалне организације и удружења грађана, чије је деловање усмерено на насилно рушење Уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње;

5. Одлучивање о забрани верске заједнице, чије деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну и расну нетрпељивост; 6. Одлучивање о повреди Устава од стране председника Републике; 7. Одлучивање о изборним споровима за које законом није одређена надлежности судова; 8. Одлучивање по уставним жалбама; по жалбама на одлуке у вези са потврђивањем мандата народних посланика; по жалбама на одлуку о престанку судијске функције; по жалбама на одлуке о престанку дужности јавног тужиоца или заменикајавног тужиоца; по жалбама против одлуке Високог савета судства;


Покретање поступка[уреди]

Поступак пред Уставним судом покреће се предлогом, захтевом, уставном жалбом и другом жалбом, односно другим актом, као и иницијативом, који се подносе искључиво писмено и не могу се изјавити усмено на записник код Уставног суда, нити се могу послати електронском поштом, телефаксом ни телеграмом. Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличног писма, у складу са чланом 10 Устава Републике Србије, а службена употреба других језика и писама дозвољена је у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама. У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.


Учесници у поступку[уреди]

Учесници у поступку пред Уставним судом су: 1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости, као овлашћени предлагачи; 2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости, као иницијатор; 3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор; 4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује; 5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује; 6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор; 7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право; 8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница; 9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба; 10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби, ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба; 11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење; 12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције; 13) друга лица ускладу са законом.

У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници, а, такође, и лица која овласти учесник у поступку.


Начин рада и одлучивања суда[уреди]

О питањима из своје надлежности Уставни суд одлучује на седници. Рад Уставног суда одликује јавност у раду, која се остварује присуством представника средстава јавног информисања на редовним седницама Суда, објављивањем одлука Суда у службеним гласилима, достављањем службених обавештења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за штампу, објављивањем на интернет страници Суда свих важних података везаних за рад Суда, као и издавањем збирки одлука Суда. Одлучивање у Уставном суду одвија се на принципу зборности, а одлуке се доносе већином гласова свих судија и, изузетно, двотрећинском већином гласова. У свом раду Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.