Устав Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Српска
Seal of Republika Srpska.svg

Овај чланак је дио серије о
Политици Републике Српске

Устав Републике Српске је највиши општи правни акт у систему општих правних аката Републике Српске.[1] Устав Републике Српске уређује најбитније односе у Републици, а прије свега саму републичку организацију и овлашћења републичких органа, као и слободе и права грађана, односно држављана Републике Српске.

Историја[уреди]

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике Босне и Херцеговине. Устав Републике Српске је донесен у времену унутрашњег распада Југославије, у тадашњим околностима грађанског рата унутар Југославије.

Током протеклих година Устав је доживео бројне ревизије у виду амандмана (везаних углавном са усклађивањем са дејтонским Уставом БиХ и одлукама Уставног суда БиХ). Устав је доживио највеће промјене у вријеме владавине високог представника Педија Ешдауна. У скорије време бројни су захтеви за ревизијом па чак и доношењем новог Устава који би спречио могућности даљних преношења овлашћења на ниво БиХ, као и de iure признавање Бања Луке за главни град, спречавања злоупотребе Вијећа народа Републике Српске у Народној скупштини Републике Српске итд.

Види још[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:
Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Референце[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]