Устанци робова у старом Риму

Из Википедије, слободне енциклопедије

Устанци робова у старом Риму су биле побуне робова у позној Римској републици. Било је три устанка робова, од којих су прва два имала више локални карактер (оба су избила и била угушена на Сицилији), док је трећи захватио целу Италију и озбиљно уздрмао темеље римске државе и довео до низа промена у римском државном устројству. Било их је три:

  • Први устанак робова, који је избио на Сицилији и трајао је од 135. п. н. е. до 132. п. н. е. Вође устанка су биле Евнус, бивши роб који је тврдио да је пророк, и Клеон, Киликијац
  • Други устанак робова, који је такође избио на Сицилији и трајао је од 104. п. н. е. до 103. п. н. е. Вође су биле Атеније и Трифон.
  • Трећи устанак робова, познатији као Спартаков устанак, који је избио 73. п. н. е. и трајао је до 71. п. н. е. Вођа овог устанка је био Спартак, гладијатор и роб.

Види још[уреди]