Учење увиђањем

Из Википедије, слободне енциклопедије

Учење увиђањем је најсложенији облик учења, заснован на решавању проблема путем увиђања битних односа у проблем ситуацији. Учење увиђањем се одликује тиме што се нагло долази до тачног решења. Успешан начин доласка до решења се генерализује и примењује и у сличним ситуацијама. Учење увиђањем је доминантан облик учења код човека, који он примењује чак и онда када учи материјал који сâм по себи није осмишљен.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.