ФАП

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФАП
FAP logo.svg.png
Врста предузећа Акционарско друштво
Делатност Аутомобилска индустрија
Година оснивања 1953.


Седиште Прибој, Застава Србије Србија
Руководиоци Зоран Заковић, генерални директор
Производ(и) Моторна возила
Веб презентација fap.co.rs/

ФАП (скраћеница: Фабрика аутомобила Прибој) је произвођач моторних возила који се налази у Прибоју, Србија. Фабрика аутомобила Прибој производи аутобусе, приколице и камионе.

Историја компаније[уреди]

ФАП 13 на првомајској паради 1961. у Љубљани

ФАП Прибој основан је као државно-привредно предузеће уделом владе СФР Југославије 1953. године. Данас ова организација послује као мешовито деоничарско друштво. У новембру 1990. године, ФАП је ушао у нову фазу развоја власничке трансформације. Процес власничке трансформације капитала имао је за циљ да ФАП-у омогући интензивнији развој. У даљем процесу класничка трансформација требало је да омогући овој радној организацији и адекватније место на домаћем и светском тржишту, увођење новог асортимана производа, подизање услова произвидње на виши ниво и да обезбеди знатно виши стандард запослених како у ФАП-у, тако и у општини. Догађаји који су уследили скоро у потпуности су ове процесе зауставили.

Делови компаније[уреди]

Туристички аутобус ФАП С404

Поред матичног, ФАП је основао и четири ДОО-друштва са ограниченом одговорношћу: ДОО “Ливница са надоградњом“-Пријепоље, ДОО “Аутоделови“-Рудо, ДОО “Лим“-Прибој и ДОО “Стан“-Прибој. У перспективи било је планирано проширење капацитета за производњу транспортних средстава на ниво СР Југославије. Догађаји који су уследили овај план су осујетили. Основни циљ корпорације ФАП-а је повезивање и обједињавање свих значајних учесника у производњи виталних делова и агрегата за привредна возила у Југолсавији. Оваква оријентација, заснивала би се на заједничким пројектима и удруженом капиталу.

Производња[уреди]

Већ у првој деценији рада ФАП израста у највећег произвођача тешких привредних возила и аутобуса на Балкану. Садашњи технолошко-технички ниво свих капацитета омогућава годишњу произвидњу од 15 000 возила. За четрдесет година постојања ФАП је произвео укупно 147 831 возило. Крајем осамдесетих година представљао је преломни период у домену обима производње. На рачун квантитета растао је и квалитет, јер је осавремењен производни програм и повећана производња возила већих тежинских категорија. Са производне линије ФАП-а силазила су возила, шасије, сандучари, кипери, тегљачи, али и фургони, цистерне, силоси, комунална возила итд. Данас је у погону око 80 000 ФАП-ових возила на домаћем тржишту и око 70 000 на иностраном. На путевима Русије, Бугарске, Данске, Грчке, Пољске, Румуније, Ирака, Ирана, Чешке, Словачке, Кине, Египта, Сирије и Саудијске Арабије могу се срести возила марке ФАП.

Криза ФАП-а[уреди]

ФАП 1620.
Ватрогасни ФАП 1314.

И поред остварених резултата ФАП је и после 1992. године, као и целокупна наша привреда ушао у кризу. Од некада 7 000 запослених у овој фабрици данас је у производњи ангажовано око 1200 радника. Овај гигант је некада производио 30-40 возила дневно, а сада је то месечна производња. И поред свега, неки видови опоравка могу се назрети. У првој половини 1997. године производња је утростручена. Рат у непосредном окружењу и економске санкције условили су парализу свих прибојских колектива. Практичо када стане ФАП, онда долази до парализе скоро комплетне прибојске индустрије. Основи циљ свих запослених у ФАП-у био је да се сачува фабрика и да се ограниченом производњом створе услови да се преживи. Избијањем рата на простору бивше Југославије прекинута је сарадња са кооперативним фарикама у БиХ, Хрватској и Словенији. Поред домаћих недаћа, ступањем на снагу економских санкција прекинута је сарадња са Мерцедесом. Током 1997. године сарадња је настављена, али још увек само у комерцијалном облику. У овом изузетно тешком периоду за ФАП није дошло до осипања ускостручног кадра. Из радне организације су углавном одлазили правници и економисти. У периоду 1992-1997. године, ФАП је проширио асортиман производње, а све са циљем одржања произведеног процеса.

Влада Републике Србије омогућила је ФАП-у кредит од 1 000 000 немачких марака, за опоравак колектива. Међутим, та сума није била довољна за овакав гигант, јер је неопходна преоријентација производње. Стручњаци фапа сматрају да је у новонасталим условима, колективу потребно око 2 000 радника. Тај ниво запослености омогућио би годишњу производњу од 1 500 возила, што представља реалност овог колектива и овакав ниво производње има услове да се пласира на тржишту. Оваква оријентација ФАП-а изазива несигурност код радника, јер намеће потребу исељавања пре свега због изналажења новог запослења. У сваком случају, то није у интересу ни ФАП-а ни Прибоја, јер треба наћи начина да се заустави процес исељавања градског становништва јер је брдско-планиниско подручје скоро испражњено.

Планови[уреди]

Нови ФАП 3240 кипер.
Нови војни камион ФАП 2228.

На основу чињеница намеће се закључак да ће се ФАП опоравити, али да неће бити у стању да достигне некадашњи ниво. Најбитнији ограничавајући фактор јесте знатно смањено домаће тржиште, а повратак на светско тржиште је дуготрајан и мукотрпан. Уз процес опоравка овог гиганта, а тиме и индустрије, намеће се потреба увођења неких програма из металне индустрије. Овај програм требало би развијати, али са јаким преструктурирањем, а то све са циљем заустављања интензивних процеса миграција. ФАП у будућности свој основни програм неће мењати, али мора наћи инопартнера. Најбоље би било да се настави сарадња са Мерцедесом. Поред свих проблема са којима је ФАП суочен, велика сметња за опоравак његове производње јесте неконтролисан увоз страних аутомобила. Србија као део Европе мора се придржавати и усклађивати законе са њом. Најважније за ФАП је да су стручни кадар и опрема сачувани, а почело се са новим производним програмом – производња кардана. За бржи опоравак ФАП-а, а и укупне привреде земље, велику сметњу представља то што су данас у највећој мери у производном процесу носкопродуктивне гране индустрије. Други ограничавајући фактор бржег опоравка привреде, а и овог гигната, јесте што се још не зна стратегија привредног развоја Србије. Превазилажењем ова два кључна проблема привреда Србије има реалне услове за бржи опоравак и интензивнији развој.

Радници ФАП су штрајковали од 28. октобра 2013. блокирањем железничке пруге.[1]

Модели[уреди]

Кипери[уреди]

Камиони[уреди]

Аутобуси[уреди]

Трактори[уреди]

Специјализована возила[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • FAPОфицијални сајт