ФК Новара

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФК Новара
Новара
Надимак Biancoazzurri (плаво-бели)
Основан 1908.
стадион Стадион Силвио Пиола, Новара
(капацитет: 17.875)
Председник Италија Масимо Де Салво
Тренер Италија Атилио Тезер
Лига Серија Б
2011/12. Серија А, 19. (испао)
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Трећи дресови

ФК Новара (итал. Novara Calcio) је фудбалски клуб из Новаре, Италија. Основан 1908., у сезони 2011/12. је по тринаести пут играо у Серији А, лигу у коју се вратио након 55 година, али је сезону завршио испадањем у Серију Б.

Историја[уреди]

Оснивање и прва првенства[уреди]

У децембру 1908. формиран је F.A.S. (Фудбалски савез студената) од стране осам ученика средње школе Карло Алберто, узраста 15-16 година; међу њима један инжењер, Ђани Канестрини, и адвокат, Пјеро Омодеји Зорини. У Новари у то време, било је других малих клубова као што су Voluntas, Pro Scalon, Ginnastica e Scherma, Forza & Speranza, Collegio Gallarini и много других студентских тела. Између 1909. и 1911. изабрани су најбољи играчи из тих клубова који су играли фудбал и формиран је фудбалски клуб Новара (Foot Ball Club Novara): дебитовао је у националном шампионату 3. новембра 1912. на домаћем терену против Торина и поражен са 2:1, Марио Менегети је постигао први гол у историји Новаре.[1] Клуб се 1920. спојио са Unione Sportiva Novarese, који је основан 1917., задржао је плаве клупске боје и променио име у Фудбалски савез Новара (Foot Ball Association Novara).[2]

Четвороугао и Серија Б[уреди]

Након Првог светског рата Новара је почела да бележи прве значајније резултате: 1919/20. стиже до полуфинала националног првенства, исти резултат понавља следеће сезоне, а добри резултати тих година и у наредним турнирима донели су велику популарност овом клубу и заједно са Про Верчелијем, Алесандријом и Казалом је чинио такозвани quadrilatero piemontese (четвороугао Пијемонта).[1]

У сезони 1925/26. испада из Прве лиге, али се већ након једне сезоне враћа, где остаје све до сезоне 1928/29. Након испадања у нижи ранг, клуб је учествовао у првој сезони Серије Б (1929/30), где је провео седам узастопних сезона. 1931. је клубу било наређено да италинизује име, па је промењено у Associazione Calcio Novara; исте године је отворио терен у улици Алкароти, стадион Литорио (од 1946. градски). Новара је играла на овом терену све до јануара 1976. када је прешла на општински стадион (данашњи Силвио Пиола) у Кенеди авенији.

Прва сезона у Серији А[уреди]

На крају сезоне 1935/36., Новара завршава на првом месту у Серији Б заједно са Лукезом (по 33 бода) и оба клуба пролазе у Серију А. Међутим тим се већ након једне сезоне враћа у Серију Б, а у сезони 1937/38. је био аутор великог повратка када у последњем колу првенства побеђује главног конкурента Алесандрију, исто је поновио у плеј-офу играном у Торину, када Алесандрију побеђује са 3:2 и пролази у елитни ранг. У Серији А се овај пут задржао дуже, три сезоне, а у сезони 1940/41. само због слабије гол-разлике у односу на Лацио испада у Серију Б. 1939. Новара је стигла до финала Купа Италије, пре тога је редом побеђивала Про Верчели, СИМЕ Пополи, Модену и у полуфиналу Милан; у финалу играном 18. маја 1939. Новара је поражена са 2:1 од Амбросијана. 1944. италијански фудбал је стопиран због Другог светског рата.

Послератни период, Силвио Пиола и испадање у Серију Ц[уреди]

1947. клуб је ангажовао нападача Силвија Пиолу: његов допринос је био пресудан у освајању првог места у сезони 1947/48. Серије Б и промоцију у Серију А, где се после задржао неколико сезона. Име стадиона Новаре је 23. октобра 1997., након његове смрти 1996., промењено у стадион Силвио Пиола.

На крају сезоне 1955/56. Новара заузима претпоследње 17. место и испада у Серију Б, након осам узастопних сезона у Серији А.[1] Повратак у нижи ранг није био лак за тим, па је у сезони 1960/61. избегао испадање у Серију Ц победивши у баражу за опстанак Трстину. Већ наредне сезоне, због лажне пријаве кривичног дела од стране играча Самбенедетезеа Новара је избачена у нижи ранг и по први пут је играла у трећој лиги. Клуб се вратио у Серију Б 1965., из које су испали три године касније, завршивши као претпоследњи у сезони 1967/68.

Пад и препород клуба[уреди]

1970. клуб се враћа у Серију Б, тада створена два млада играча Новара касније ће направити велике каријере, Фелиће Пулићи у Лацију и Ренато Закарели у Торину. На крају сезоне 1976/77. клуб испада у Серију Ц, која је од сезоне 1978/79. носила назив Серија Ц1. Исте сезоне клуб је био близу повратка у Серију Б, али због незаконите афере, претрпео је казне и дисквалификацију играча. Затим је у сезони 1980/81. по први пут испао у Серију Ц2 (четврти ранг).[1]

Новара је имала велике потешкоће у Серији Ц2 што је кулминирало 1990. када је поражена у баражу за опстанак од Понтедера, међутим, спашена је од стране историјског ривала, Про Верчелија, који није успео преко баража да уђе у виши ранг. Следиле су године опоравка, што је довело на крају до промоције у Серију Ц1, остварено у сезони 1995/96., али због унутрашњих неслагања тадашњи председник Армани се повукао 1997., а Новара у првој сезони у Серији Ц1 заузима претпоследње место и враћа се у Серију Ц2.[1] Уследило је пет мучних година, карактеристичним по сталним променама менаџмента, а у три сезоне (1999-2001) клуб је био веома близу испадања и то је значило сигурни пропаст система, али у сезони 2002/03. клуб је добио неочекивану промоцију у Серију Ц1 и ситуација се након тога доста стабилизовала.[1]

Препород Новаре од 2006. до данас[уреди]

Сезона 2006/07. је завршена са одређеним спасењем, а у међувремену се десио прелазак имовине клуба из породице Реста у Де Салво, власника неколико клиника жељних да се пробију у свет фудбала.[3]

Наредне две сезоне завршава у горњем делу табеле, 2007/08. као девети, а 2008/09. као осми у тада Лега Про Првој дивизији (Серија Ц1 преименована те сезоне).

У сезони 2009/10. дошло је до великих промена у организацији клуба, за новог спортског директора је постављен Пасквале Сенситиве, а за тренера Атиле Тезер. Клуб осваја првенство са 67 бодова, и након 30 година од последњег наступа се враћа у Серију Б, а био је непоражен све до 31. кола када га је победио Беневенто.[4] Исте сезоне резултати у Купу Италије су били још изненађујући, када клуб стиже до четвртфинала где је поражен у гостима од Милана са 2:1, али је претходно избацио клубове Серије А као што су Парма и Сијена.[5] У финалу сезоне 23. маја 2010. Новара је освојила Суперкуп лиге Прве дивизије, победивши Портогруаро у двомечу са 5:4 (Портогруаро-Новара 1:3; Новара-Портогруаро 2:3).[6]

Сезону 2010/11. клуб је завршио на трећем месту у Серији Б, након што је држао водећу позицију неколико месеци и обезбедио пролазак у Серију А након што је у плеј офу победио Падову (0:0, 2:0). Новара се вратила у Серију А након 55 година од последњег учешћа у сезони 1955/56.[7] Ипак Новара је већ у првој сезони 2011/12. завршила на претпоследњем 19-ом месту и тако се брзо вратила у Серију Б.

Успеси[уреди]

Стадион[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стадион Силвио Пиола (Новара)

Дом Новаре је стадион Силвио Пиола, отворен 18. јануара 1976. након напуштања бившег општинског стадиона у улици Алкароти. У почетку се генерално звао стадион Авенија Кенеди (Viale Kennedy; по улици у којој се налазио), а око 22 године касније, 23. октобра 1997. стадион је назван по Силвију Пиолију, који је годину раније преминуо.[8]

Стадион је до 2010. имао капацитет од само 7.500, као и проблеме са одрживости неких сектора стадиона и неиспуњавања безбедносних стандарда.

Реновација и проширење у лето 2010. (након уласка Новаре у Серију Б) је довела до замене травнате подлоге, тада у лошем стању због влажне климе, са вештачком травом (први међу теренима Серија А и Б).[9] Тада су све трибине обновљене, проширен простор за штампу, па је капацитет стадиона након те реконструкције повећан на око 10.000.

У јуну 2011., након уласка Новаре у Серију А, почели су радови на сређивању и проширењу стадиона изградњом две трибине, а стадион ће након тога имати капацитет од 17.875. места.[10]

Статистика[уреди]

Ранг Лига Учешћа Дебитовао Последња сезона у овом такмичењу
1. Прва категорија 5 1912/13. 1920/21.
Прва дивизија 5 1921/22. 1925/26.
Национална дивизија 2 1927/28. 1928/29.
Серија А 13 1936/37. 2011/12.
2. Прва дивизија 1 1926/27.
Серија Б 30 1929/30. 2012/13.
Серија Б-Ц 1 1945/46.
3. Серија Ц 6 1962/63. 1977/78.
Серија Ц1 9 1978/79. 2007/08.
Лига Про Прва дивизија 1 2008/09.
4. Серија Ц2 21 1981/82. 2002/03.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ „ФК Новара - историја“. www.novaracalcio.com Приступљено 10. 9. 2011.. 
  2. ^ „Историја Новаре“. www.zoonovara.com Приступљено 10. 9. 2011.. 
  3. ^ Il Novara Calcio cambia proprietà, www.forzanovara.net, 31. октобар 2006.
  4. ^ Novara, record a livello europeo, www.sportsbook24.net, 8. март 2010.
  5. ^ Coppa Italia, Inzaghi e Flamini spengono sogno Novara, www.tuttosport.com, 13. јануар 2010.
  6. ^ Supercoppa Lega Pro: Novara, ko indolore, www.datasport.it, 23. мај 2010.
  7. ^ Novara in A dopo 55 anni Il Padova si arrende: 2-0, www.gazzetta.it, 12. јун 2011.
  8. ^ Стадион, www.novaracalcio.com, 11. септембар 2011.
  9. ^ Стадион Силвио Пиола, званичан сајт Новара, 11. септембар 2011.
  10. ^ План - стадион Силвио Пиола, www.novaracalcio.com, 11. септембар 2011.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: ФК Новара