ФК Црвена звезда

Црвена звезда

Пуно име	Фудбалски клуб Црвена звезда Београд
Надимак	Црвено - бели, Звезда
Основан	1945.
стадион	Стадион Црвена звезда (Маракана), Београд (Капацитет:55.538)
Председник	Драган Џајић
Тренер	Рикардо Са Пинто
Лига	Суперлига Србије
2011/12.	Суперлига Србије, 2.
Домаћи дресови 　 Гостујући дресови 　 Трећи дресови

Фудбалски клуб Црвена звезда је српски фудбалски клуб из Београда.

Црвена звезда је најуспешнији фудбалски клуб у Србији по броју освојених шампионата (25) и купова (24). Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских шампиона у Барију, Италија и Интерконтинентални куп у Токију, Јапан исте године.

Према недавној (фебруар 2008) анкети Звезда је најпопуларнији клуб у Србији где има подршку 48,2% популације. У Београду такође највећи број људи навија за Звезду или 41 %.

Од 2011. године Црвена звезда има и свој женски клуб.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја ФК Црвене звезде

Настанак

Стадион Црвене звезде

Док је Други светски рат још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих фудбалских клубова који је тада угашен била је београдска Југославија.

Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција. У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је 4. марта прерасло у Црвену звезду. Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића, Слободана Ћосића, Љубиша Секулића, Слободана Пенезића Крцуна и Душана Богдановича, а међу оснивачима су још били и Небојша Поповић, Светозар Глигорић, Мира Петровић и Милован Ћирић. Новооснованом клубу су тада припали стадион, пратећи објекти и велики број играча фудбалског клуба Југославија, а касније је преузета и црвено-бела боја дресова. Без обзира на све то Црвена звезда се сматра посебним клубом, а не наследником Југославије. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића. После бројних предлога (Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“ Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ Предраг Ђајић, а вођа фудбалске секције је био Коста Томашевић.

Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић. Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивша Југославија) пред око 3000 гледалаца. Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0.

Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару 23. септембра 1945. године.

Педесете - прва ера доминације

Након прве четири сезоне без иједног освојеног трофеја, Црвена звезда је освојила Куп Југославије 1948. победом од 3:0 у финалу над Партизаном. Тај успех је поновљен и у наредне две године, победама у финалима прво над Нашим крилима (3:2), а затим и над загребачким Динамом (3:0). Низ великог успеха је настављен и 1951. када је клуб по први пут постао првак Југославије. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство решено јер је Динамо имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за победу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од Сарајева, а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том последњем колу БСК је успео да Динаму узме бод, а Црвена звезда је успела да добије Партизан са 2:0. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде. Црвена звезда је наредну титулу освојила у сезони 1952/53., али су се праве промене у клубу догодиле средином те деценије. Тада је на место председника клуба дошао Душан Благојевић, Слободан Ћосић је постао генерални секретар, а на месту техничког директора се нашао Аца Обрадовић, познатији под надимком „Доктор О“.

Они су створили генерацију играча која је пет година доминирала домаћим првенством и која је остварила значајне резултате и на међународној сцени. У Европа купу I, ова генерација је успела да стигне до полуфинала у сезони 1956/57. Након тога је освојен и Дунавски куп 1958. Тим у коме су играли фудбалери као што су Беара, Дурковић, Станковић, Поповић, Митић, Костић, Шекуларац, освојили су четири титуле првака и два Купа, и при томе ни у једној од тих пет сезоне нису остали без трофеја.

Звездина игра била је брза и нападачка, што је клубу веома брзо донело велику популарност у земљи и свету. Паралелно са успесима на терену, Обрадовић је оформио основу стручног рада на којој ће се базирати каснији велики успеси Црвене звезде.

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клупски шампион Европе и света

Стварање тима

Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у Европи почели су да се спроводе средином 1980-тих година. Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба Драган Џајић и Владимир Цветковић донели су одлуку да треба доводити најјаче играче на домаћем нивоу. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје.

Први јачи играчи који су доведени у Звезду су били Борислав Цветковић и Миливој Брачун из Динама, а из нишког Радничког дошао је Драган Стојковић Пикси (лето 1986. године). Године 1987. у Црвену звезду стижу Драгиша Бинић и Роберт Просинечки. Дејан Савићевић и Дарко Панчев долазе 1988. године. Белодедић се прикључује клубу из румунске Стеауе 1989. године али право наступа стиче тек у пролеће 1990.

У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског Милана (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале. У домаћем првенству шампион је постала новосадска Војводина. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у Купу УЕФА где је трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.

Лета 1990. године Драгослава Шекуларца дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења Љупко Петровић. Тиму се поново прикључује и Владимир Југовић који је до тада био на позајмици у Раду. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у Олимпик из Марсеја, тима са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године.

Сезона 1990/91

Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из источне Европе.

У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били Бајерн Минхен, Реал Мадрид и Милан. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим Грасхоперс, који је био предвођен Отмаром Хицфелдом (освојио Лигу шампиона са Борусијом Дортмунд (1997.) и Бајерном (2001.)). У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле- Драгиша Бинић). У другом мечу у Цириху Црвена звезда је убедљиво победила са 1-4 (Кецле- Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомемечу Црвена звезда је играла против шкотског тима Глазгов Ренџерс. У првом дуелу било је 3-0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону Стадион Ајброкс било је 1-1 (Меккоист- Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из источне Немаке, Динамо Дрезден. Први меч се опет играо у Београду и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је УЕФА регистовала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов- Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли Олимпик Марсеј и Спартак Москва. У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у Минхену било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт- Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвесних дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, Аугенталер (аутогол) - Аугенталер, Бендер).

Бари

За више информација погледајте чланак Финале Купа шампиона 1991.

Највећи успех Црвене звезде је везан за 1991. када је 29. маја у италијанској луци Бари постала први клуб из Југославије (тадашње СФРЈ) који је освојио наслов првака старог континента. Утакмица је играна на тада новом Стадиону Свети Никола који је изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу које је одржано 1990. године.

Након победе над Бајерном из Минхена, тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона Олимпика из Марсеја. Екипа је отпутовала у Италију недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда за дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсеј је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику.

Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду шутирало пет играча и сви су погодили мрежу (Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић и Дарко Панчев). За француски тим је шутирало четири играча (Мануел Аморос-промашио пенал, Бернар Казони, Жан-Пјер Папен, Карлос Мозер). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из источне Европе који је до данас освојио ово такмичење.

Токио

За више информација погледајте чланак Интерконтинентални куп 1991.

Црвена звезда је 8. децембра исте године на Националном стадиону у Токију победила чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0 и постала клупски првак света. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без Дејана Савићевића који је искључен у 43 минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3-0. Голове су постигли Владимир Југовић. два (19 и 59 минут) и Дарко Панчев (72 минут).

Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Васиљевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био Владица Поповић.

СР Југославија и Србија

Утакмица квалификација за Лигу шампиона 2006/07 против ирског Корк ситија

На самом почетку 1992. године, клуб је био на врхунцу славе као шампион Европе и света али такође и ослабљен. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали Динамо и Хајдук више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. Првенство Југославије играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања рата у Босни и Херцеговини. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе.

У периоду између маја 1992. године и маја 2000. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је 1995. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због санкција, рата и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли Милојевић, Стојковски, Ђоровић, Стефановић, Сакић, Живковић, Крупниковић, Ковачевић, Петковић и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том вечитом дербију од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић.

Ипак, то је био мали успех у иначе веома неуспешној деценији. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац. Шампион у сезони 1997/98 је био Обилић, тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Следеће првенство није завршено због рата на Косову и Метохији а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година.

Током седам сезона, клуб је освојио само једну титулу. Међутим, за то време ипак је освојено пет држаних купова.

Лето 1999. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, Милољуб Остојић бива смењен, а тим преузима Славољуб Муслин. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали Владимир Петровић Пижон и Дуле Савић, он је донео нову филозофију у екипи Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона 1999-2000). Титула првака практично је освојена на Ђурђевдан, када је Обилић поражен на „Маракани“, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против Радничког из Крагујевца. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу.

Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у септембру 2001. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји тиутлу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето 2004. године. Током ове сезоне, клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу.

Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери. После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од ПСВ Ајднховена и Зенита из Санкт Петербурга. Титула је изгубљена те сезоне, као и куп. У финалу купа, Звезда је играла против Железника и примила је гол у последњем минуту утакмице.

Током лета 2005. године, Драган Џајић напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, Драганом Стојковићем. Клуб преузима Валтер Зенга и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду. Две године за редом, тим је освајао дуплу круну у домаћем првенству. Након тога Партизан преузима доминацију у домаћем првенству, освојивши 4 узастопне титуле. Звезда је последњи пут учествовала у Лиги Европе 2007. године.

Почетком јуна 2010. је покренуто учлањивање у клуб, а од 22. октобра 2010. новим Статутом клуба сваком члану са плаћеном чланарином је омогућено учешће у избору новог председника. 9. децембра 2010. године, тренер Црвене звезде је постао Роберт Просинечки, члан генерације која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору Хрватске Славену Билићу. У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: Евандро, Борха, Калуђеровић, Ади итд. Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.Ипак на крају ове сезоне (2010/11) Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију. Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у трећем колу квалификација за Лигу Европе. Као противника добила је летонску екипу Вентспилс. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0. Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи генерације 1991 летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона. Следећи противник кога је Звезда требала да победи да би се нашла у Лиги Европе био је Рен. Међутим, тим из истоименог француског града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен. У сезони 2011/12. Црвена звезда је поново завршила на другом месту у Суперлиги, али је успела да освоји 3 трофеј Купа Србије, укупно 24, победивши у финалу чачански Борац са 2:0.

14. новембра 2012. председник клуба Владан Лукић је након три и по године на челу клуба поднео оставку, а истог дана је формирана радна група на челу са Драганом Џајићем која је управљала ФК Црвена звезда до нових избора а Џајић је 22. децембра изабран и за пуноправног председника клуба.

Трофеји

Национални:

• Националнa првенства (25):
  • Првенство СФРЈ (19):
    1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984 1988, 1990, 1991, 1992.
  • Првенство СРЈ (3):
    1995, 2000, 2001.
  • Првенство Србије и Црне Горе (2):
    2004, 2006.
  • Првенство Србије (1):
    2007

• Национални куп (24):
  • Куп СФР Југославије (12):
    1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990.
  • Куп СР Југославије (7):
    1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002.
  • Куп Србије и Црне Горе (2):
    2004, 2006.
  • Куп Србије (3):
    2007, 2010, 2012

• Дупла круна (10):
  1959, 1964, 1968, 1970, 1990, 1995, 2000, 2004, 2006, 2007

Међународни :

• УЕФА Лига шампиона (Европски куп) / Куп европских шампиона (1):
  1991

• Интерконтинентални куп (1):
  1991.

• Средњоевропски куп (2):
  1958, 1968.

Остали међународни успеси:

• УЕФА Лига шампиона (Европски куп) / Куп европских шампиона:
  • Полуфинале (2): 1956/57, 1970/71, 1991/92
  • Четвртфинале (5): 1957/58, 1973/74, 1980/81, 1981/82, 1986/87

• УЕФА лига Европе / УЕФА куп:
  • Финале (1): 1978/79

• Куп победника купова:
  • Полуфинале (1): 1974/75.
  • Четвртфинале (2): 1971/72, 1985/86.

• УЕФА суперкуп:
  • Финале (1): 1991.

• Куп сајамских градова:
  • Полуфинале (1): 1961/62.
  • Четвртфинале (1): 1962/63.

Састав у сезони 2012/13

Од 23. фебруара 2013.

Бр. Позиција Играч 1 Г Бобан Бајковић 2 O Александар Пантић 3 O Никола Петковић 4 C Срђан Мијаиловић 5 O Урош Спајић 6 O Јован Крнета 7 C Милош Димитријевић 8 C Дарко Лазовић 9 H Абиола Дауда 10 C Ненад Милијаш (капитен) 11 C Каду 13 O Никола Максимовић 14 O Никола Микић 15 O Милан Јовановић 16 H Лука Милуновић 17 H Филип Касалица

Бр. Позиција Играч 18 H Огњен Ожеговић 19 C Лука Миливојевић 20 C Луис Гаридо (на позајмици из Олимпије Тегусигалпа) 22 Г Милош Весић 23 O Стеван Рељић 24 C Никола Караклајић 25 O Филип Младеновић 26 C Стефан Чикић 27 H Стефан Михајловић 28 C Вукан Савићевић 29 C Марко Вешовић 32 Г Александар Кировски 55 C Вељко Симић 77 H Натанијел Асамоа 91 H Огњен Мудрински

Играчи са више од једног држављанства

• Милош Димитријевић
• Бобан Бајковић
• Стеван Рељић
• Марко Вешовић
• Филип Касалица
• Милан Јовановић

На позајмици

Бр. Позиција Играч -- O Драгољуб Срнић (Чукарички Станком до краја сезоне 2012/13) -- O Филип Стојковић (Банат до краја сезоне 2012/13) -- C Славољуб Срнић (Чукарички Станком до краја сезоне 2012/13) -- C Петар Ђуричковић (Раднички 1923 до краја сезоне 2012/13) -- C Стеван Луковић (Колубара до краја сезоне 2012/13) -- C Марко Мирић (Раднички 1923 до краја сезоне 2012/13)

Ривалство са Партизаном

За више информација погледајте чланак Вечити дерби (Србија)

Звездин градски ривал је Партизан и утакмице између ова два клуба се називају „вечити дербији“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран 11. маја 2005. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца.

Статистика фудбалског дербија

• Од 17. новембра 2012.

Такм. ИГP ЦЗB Н ПАР ГолЦЗ ГолПАР Првенство 143 59 43 41 211 176 Куп 35 20 4 11 47 46 Остало 54 25 9 20 103 88 Укупно 232 104 56 72 361 310

ИГP: одиграно утакмица ЦЗB: победа Црвене звезде ПАР: победа Партизана Н: нерешено ГолЦЗB: постигнутих голова Црвене звезде ГолПАР: постигнутих голова Партизана

ФК Црвена звезда у Суперлиги Србије

Стање на дан 16. септембар 2012.

Сезона	Одиг.	Поб.	Нер.	Пор.	ГД	ГП	ГР	Бод.	Пласман
2006/07.	32	23	5	4	55	27	+28	74	1
2007/08.	33	21	12	0	65	22	+43	75	2
2008/09.	33	17	8	8	59	32	+27	59	3
2009/10.	30	23	2	5	53	17	+36	71	2
2010/11.	30	22	4	4	52	18	+34	70	2
2011/12.	30	21	5	4	57	18	+39	68	2
2012/13.	4	3	1	0	10	5	+5	10	4
Укупно	192	130	37	25	351	139	+212	427	2

ФК Црвена звезда у европским такмичењима

За више информација погледајте чланак ФК Црвена звезда у европским такмичењима

Закључно са 27. јулом 2012. Црвена звезда је у европским куповима играла:

Такмичење	ИГ.	П	Н	ИЗ.	ГД	ГП
УЕФА Лига шампиона	109	56	19	34	216	136
Куп победника купова	34	12	10	12	64	43
УЕФА куп / Лига Европе	112	50	24	38	190	154
Европски суперкуп	1	0	0	1	0	1
Интертото куп	0	0	0	0	0	0
Интерконтинентални куп (ЕУСА)	1	1	0	0	3	0
I. Укупно УЕФА такмичења	257	119	53	85	470	334
Митропа куп	39	17	7	15	71	58
Куп сајамских градова	21	9	2	10	32	29
II. Укупно остала такмичења	60	26	9	25	103	87
Укупно I. + II.	317	145	62	110	573	421

Навијачи

Делије на северној страни стадиона Црвене звезде на вечитом дербију

За више информација погледајте чланак Делије север

Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају Делије. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група 7. јануара 1989. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: Belgrade boys, Brigate, Ultra Boys и Heroes. Од навијача највећег ривала Партизана су добили надимак „цигани“.

Навијачи Црвене звезде и Олимпијакоса развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала Панатинаикоса. Од недавно „Orthodox Brothers“ су почели да укључују навијаче Спартака Москве.

Славни играчи

Звездине звезде

Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „Звездина звезда“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. За сада је само пет играча и једна генерација било изабрано:

• Рајко Митић
• Драгослав Шекуларац
• Драган Џајић
• Владимир Петровић Пижон
• Драган Стојковић Пикси
• Генерација 1991.

Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба. Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб. Коначно, 29. маја 2010. на прослави 65 година клуба Генерација 1991. која је освојила Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп проглашена за шесту Звездину звезду.

Састав шампиона Европе

За више информација погледајте чланак Генерација 1991.

Састав освајача титуле првака европе 1991.

Стеван Стојановић Душко Радиновић Слободан Маровић Владимир Југовић Рефик Шабанаџовић Миодраг Белодедић Илија Најдоски

Роберт Просинечки Дејан Савићевић Синиша Михајловић Дарко Панчев Драгиша Бинић Влада Стошић Горан Василијевић

Ивица Момчиловић Жељко Калуђеровић Милић Јовановић Горан Јурић Раде Тошић Владан Лукић Љубиша Милојевић

Тренер: Љупко Петровић

Некадашњи познати играчи

1950е Предраг Ђајић Рајко Митић Срђан Мркушић Коста Томашевић Владимир Беара Владимир Дурковић Бора Костић Миљан Миљанић Владица Поповић Драгослав Шекуларац Душан Маравић

1960е Јован Аћимовић Драган Џајић Ратомир Дујковић Владимир Ђорић Војин Лазаревић Стеван Остојић

1970е Милош Шестић Зоран Филиповић Душан Савић Славољуб Муслин Здравко Боровница Александар Стојановић Владимир Петровић

1980е Бошко Ђуровски Милко Ђуровски Драган Стојковић Митар Мркела Стеван Стојановић Борислав Цветковић Живан Љуковчан Горан Јурић Драгиша Бинић Роберт Просинечки Илија Најдоски Дарко Панчев

1990е Звонко Милојевић Дејан Савићевић Дејан Петковић Небојша Крупниковић Перица Огњеновић Дејан Станковић Дарко Ковачевић Илија Ивић Синиша Михајловић Владимир Југовић

2000е Немања Видић Никола Жигић Марко Пантелић Бранко Бошковић Иван Гвозденовић Михајло Пјановић Ненад Ковачевић Бошко Јанковић Горан Друлић Горан Буњевчевић Дејан Миловановић Душан Баста Ненад Томовић Ибрахим Гај Ненад Милијаш Огњен Короман Сегундо Кастиљо Дејан Лекић

Тренери

1946-48 Светислав Глишовић 1948-50 Александар Томашевић 1951 Љубиша Броћић 1952-53 Жарко Михајловић 1952-53 Бане Секулић 1953-54 Љубиша Броћић 1953-54 Бошко Ралић 1954-57 Милован Ћирић 1957-64 Миша Павић 1964-66 Иван Топлак 1966-74 Миљан Миљанић 1974-75 Миљенко Михић 1975-76 Милован Ћирић 1976-78 Гојко Зец 1978-82 Бранко Станковић 1982-83 Стеван Остојић 1983-86 Гојко Зец 1986-88 Велибор Васовић 1988-89 Бранко Станковић 1989-90 Драгослав Шекуларац 1990-91 Љупко Петровић 1991-92 Владица Поповић 1992-94 Милан Живадиновић 1994-96 Љупко Петровић 1996-97 Владимир Петровић Пижон

1996-97 Војин Лазаревић 1997-98 Милорад Косановић 1998-99 Војин Лазаревић 1999 Милољуб Остојић 1999 Звонко Радић 1999-2001 Славољуб Муслин 2001-03 Зоран Филиповић 2003-04 Славољуб Муслин 2004 Љупко Петровић 2004 Милован Рајевац 2004-05 Ратко Достанић 2005-06 Валтер Зенга 2006-07 Душан Бајевић 2007 Бошко Ђуровски 2007 Милорад Косановић 2007-08 Александар Јанковић 2008 Здењек Земан 2008-09 Чедомир Јаневски 2009 Синиша Гогић 2009-10 Владимир Петровић Пижон 2010 Ратко Достанић 2010 Александар Кристић 2010-2012 Роберт Просинечки 2012-2013 Александар Јанковић 2013- Рикардо Са Пинто

Председници

Драган Џајић (2012-тренутно) Владан Лукић (2009–2012) Добривоје Танасијевић (2008–2009) Топлица Спасојевић (2007–2008) Драган Стојковић (2005–2007) Драган Џајић (1998–2005) Светозар Мијаиловић (1987–1993) Миладин Шакић (1982–87) Властимир Пурић (1982) Брана Димитријевић (1981–1982) Радован Пантовић (1977–1981) Никола Бугарчић (1968–1977) Душан Благојевић (1965–1968) Радован Пантовић (1963–1965) Милић Бугарчић (1960–1963) Душан Благојевић (1956–1960) Драгоје Ђурић (1956) Милић Бугарчић (1955–1956) Драгослав Марковић (1954–1955) Сава Радојчић (1952–1954) Иса Јовановић (1951–1952) Мита Миљковић (1948–1951)

Дресови (произвођачи и спонзори)

Период	Произвођач опреме	Главни спонзор на дресу
1979–1991	Пума	Први мај Пирот - Ли Купер - Кристал Зајечар - Дрина - Касучи - мистер бејби - ДЕКСИМ
1991–1994	Хумел	Classic
1994–1996	Диадора	Беобанка
1996–1998	Капа
1998–2001		Пилс лајт
2001–2002	Адидас
2002–2005		Винер Штетише Шарп
2005–2006		Тојота
2006–2008	Најки
2008–2009
2010		2344 – За моју Звезду
2010–2012		Газпром
2012–	Леђеа

Види још

• ФК Црвена звезда у европским такмичењима
• Списак фудбалских клубова у Србији
• СД Црвена звезда

Спољашње везе

• Званична презентација Фудбалског Клуба
• Јавна архива и незванична презентација Фудбалског Клуба
• Званична презентација навијача
• Незванична презентација навијача
• Званични сајт СД Црвена звезда
• Све вести из клуба - Незванични сајт СД Црвена звезда
• Незванични сајт навијача
• Статистика клуба na utakmica.rs
• Биографија тима и играча, најновије вести - JelenFootball
• Фудбал 91 профил - резултати од 2000.
• УЕФА профил
• Најновије вести из ФК Црвена звезда на капитен.рс
• Биографија тима и играча, најновије вести - MozzartSport

Фудбалски клуб Црвена звезда

Суперлига Србије у фудбалу

Сезона 2012/13.
Јагодина • БСК Борча • ОФК Београд • Раднички Ниш • Војводина • Јавор Ивањица • Доњи Срем • Нови Пазар • Слобода Ужице • Партизан • Рад • Смедерево • Спартак • Хајдук Кула • Црвена звезда • Раднички 1923