Фабержеово јаје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јаје названо „Трансибирска железница“.

Фабержеово јаје је назив за ускршња јаја из колекције од укупно око 50 (и још два незавршена примерка), које је направио руски јувелир Карл Петар Фаберже за руске цареве у периоду од 1885. до 1917. године.

Пажњу руске царске породице Романов и касније светску славу, Фаберже је постигао на Сверуској изложби у Москви 1882. године[1], за коју је, уз помоћ брата Агатона, припремио оригиналне комаде накита. Цар и царица су му за ту колекцију доделили златну медаљу, јер је војим радом „започео нову еру у уметности израде накита“[2]. После тога је постао царски набављач и дворски јувелир.[1]

Јаја су прављена од скупоцених метала, као што су злато и сребро, бакар, никл и паладијум, а готова јаја на крају су украшавани драгим камењем сафирима, рубинима, смарагдима, дијамантима.[2] Јаја су у себи садржала, најразличитија изненађења: медаљон, коњаник, штафелај, лабуд, воз, лабуд, петао, птица, срце, пупољци, кочије и други.[1]

За основу јаја коришћен је природни камен: јаспис, родонит, ахат, кварц, лапис лазули и нефрит. Коришћена је техника делимично провидног емајла, некад и у по неколико слојева, од којих је сваки морао да буде посебно печен. Мада су у време њихове израде, јувелири користили свега неколико боја, Фаберже је експериментисањем успео да постигне чак 140 различитих нијанси. Дизајн за израду јаја инспирисан уметничким делима пресликаним Ермитаж и важни моменти из историје царске породице, као што су крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњица брака или владавине.[2]

Прво јаје је руски цар Александар III поклонио својој жени Марији Фјодоровној за Ускрс 1885. године. Њој се поклон толико допао да је цар наставио са поклањањем скупоцених јаја за сваки следећи празник. Ту традицију је наставио и његов наследник Николај II.

Петер Карл Фаберже је посао израде јаја поделио на неколико мањих специјализованих радионица. Два мајстора заната, најодговорнијих за израду јаја, били су Михајло Перчин и Хенрик Вингштрем. Данас је поуздано лоцирано 44 јаја, а још два су препозната са фотографија. Осим царских постоји још 12 ускршњих јаја рађених за сибирског власника рудника злата Александра Келха.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Политика: „Ускршње јаје“, Јелена Тешић, Београд (2008). ISBN 978-86-7607-099-2.
  2. ^ а б в г Удружење златара „Нови Сад“: „Фабержеова јаја19.5.2013

Спољашње везе[уреди]