Фагот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фагот
Фагот
ит.: fagotto
нем.: Fagott
фр.: basson
ен.: bassoon
ру.: фагот
Скраћеница
Fg.
Породица инструмената
дрвени дувачки инструменти

Фагот, скраћено Fg., јесте дрвени дувачки инструмент, са двоструким језичком од трске. Доста дугачка цев (око 2,5 метара) има два упоредна дела, који су савијени у тзв. чизми – доњем, двоструко избушеном делу, у облику латиничног словоа U. У краћи део ставља се метална цевчица, извијена као латинично слово S, такозвана esso-цев, а у њу језичак. Други, дужи део је завршни део цеви и окренут је увис. Као и други дрвени дувачки инструменти, фагот има низ рупица на свим деловима цеви и сложен механизам поклопаца и полуга које их покрећу. Захвата велики тонски распон дубоког и средњег регистра (1B (додавањем делова то може бити и 1А ) до f 2 ). Тон му је у дубини масиван, иако не продоран, а у вишем регистру мек и распеван (тзв. саксофонски регистар). У техничком погледу је доста покретљив, па се користи и за живахне теме, често шаљивог карактера, али и за изражајне, мирне мелодије. Чини добар бас y групи дрвених дувача, а осим у оркестру, не ретко налази места и у камерним ансамблима, пре свега у дувачком квинтету, као најнижи глас. Фагот се развио већ почетком 16. века из велике басовске бомбарде, али је постепено усавршавање, отежано великим димензијама, довршено тек у 19. веку. Међутим, већ од барокног доба, фагот повременом налази и солистичку, концертантну примену.

Фагот се записује и у бас- (F) кључу, као и у тенорском C-кључу. Некада се користила регистарска варијанта фагота, тзв. бас-фагот (звучи квинту ниже), али данас се више не користе друге регистарске варијанте, осим контрафагота који звучи октаву ниже. Фагот је подељен на шест главних делова, укључујући и писак. Звоно, које је највише; теноров зглоб, који повезује звоно и наставак; наставак, на дну и прелази сам преко себе; крилни зглоб који се протеже од наставка до куке; кука; и писак.


Обим фагота
Обим фагота


Спољашње везе[уреди]