Факторинг

Из Википедије, слободне енциклопедије

Факторинг је финансијска трансакција где предузеће које очекује приход - има потраживања (нпр по издатим фактурама – рачунима) продаје та потраживања трећој страни која се зове Фактор, по сниженој цени јер од Фактора моментално добија готовину, која је неопходна за даље одржавање пословања.


Нпр. фирма која прави месечне рачуне за своје услуге (Електродистрибуција, Пошта и сл.) може своја спорна потраживања продати по нижој договореној цени неком утеривачу дугова који врши даљу наплату.


Факторинг, као начин за прибављање готовине се од банкарског кредита разликује у три битна елемента:

  • нема потребе за гаранцијом (хипотека и сл.) јер је предмет трансакције потраживања и Фактор куповином истих преузима комплетну одговорност и ризик наплате
  • ово није зајам већ је у питању купопродаја
  • код банкарског кредита постоје две стране док код факторинга у трансакцији су три стране.