Фарадејев закон електромагнетске индукције
Из Википедије, слободне енциклопедије
Фарадејев закон електромагнетске индукције даје однос промене магнетског флукса кроз површину S ограниченом контуром C и електричног поља дуж те контуре:
где је E електрично поље, dl је инфинитезимални елемент контуре C и B је густина магнетског флукса. Смер контуре C и dS одређују се правилом десне руке.
Еквивалентно, диференцијални облик Фарадејевог закона је:
што је једна од Максвелових једначина.
У случају калема где проводници сачињавају N навојака, израз постаје:
где је V индукована електромоторна сила а 
је брзина промене у времену магнетног флукса Φ. Смер електромоторне силе (негативан знак у изразу) је први пут дата Ленцовим законом.
Фарадејев закон, заједно са осталим законима електромагнетизма, је касније уграђен у Максвелове једначине.
Фарадејев закон је заснован на Мајкл Фарадејевим експериментима 1831.
