Фаусто Копи

С Википедије, слободне енциклопедије
Фаусто Копи
Фаусто Копи на Тур де Франсу 1952. године.
Лични подаци
Пуно имеАнђело Фаусто Копи
НадимакШампион, (итал. il Campionissimo)
Датум рођења(1919-09-15)15. септембар 1919.
Место рођењаКастеланија, Краљевина Италија
Датум смрти2. јануар 1960.(1960-01-02) (40 год.)
Место смртиТортона, Италија
ДржављанствоИталија
Висина1,77 m
Тимске информације
Тренутни тим
завршио каријеру
Дисциплинадрумски / писта
Тип возачабрдаш
Професионална каријера
1938—1939Дополаворо Тортона
1939—1940Лењано
1941Бјанки
1941—1942Лењано
1945Сисли нули Рома
1945—1956Бјанки—пирели
1957Карпано—Копи
1958Бјанки—пирели
1959Трикофилина Копи
Успеси
Тур де Франс
Тур де Франс2 (1949, 1952)
Брдска класификација2 (1949, 1952)
Ђиро д’Италија
Ђиро д’Италија5 (1940, 1947, 1949, 1952, 1953)
Брдска класификација3 (1948, 1949, 1954)
Главне етапне трке
Париз—Ница1 (1950)
Монументални класици
Милано—Санремо3 (1946, 1948, 1949)
Париз—Рубе1 (1950)
Ђиро ди Ломбардија5 (1946, 1947, 1948, 1949, 1954)
Класици
Флеш Валон1 (1950)
Првенства
Светски шампион
(друмска трка)		1 (1953)
Национални шампион
(друмска трка)		 4 (1942, 1947, 1949, 1955)
Друге трке
Ђиро дела Емилија 3 (1941, 1947, 1948)
Ђиро дел Венето 3 (1941, 1947, 1949)
Тре вали Варезине 3 (1941, 1948, 1955)
Гран при дес натионс 2 (1946, 1947)
Ђиро дела Ромања 3 (1946, 1947, 1949)
Остало
Рекорд на сат времена45.798 km (1942—1956)
Награде и медаље
Освојене медаље
Представљајући ИталијаИталију
Друмски бициклизам
Светско првенство
Златна медаља — прво место Лугано 1953. Друмска трка
Бронзана медаља — треће место Копенхаген 1949. Друмска трка
Бициклизам на писти
Светско првенство
Златна медаља — прво место Париз 1947. Дохватна вожња индивидуално
Златна медаља — прво место Копенхаген 1949. Дохватна вожња индивидуално
Сребрна медаља — друго место Амстердам 1948. Дохватна вожња индивидуално
Ажурирано: 15. јул 2016.

Фаусто Копи (итал. Angelo Fausto Coppi; 15. септембар 1919 — 2. јануар 1960) је бивши италијански професионални бициклиста. Копи, који је имао надимак Шампионисимо (итал. il Campionissimo), је био један од најуспешнијих и најпопуларнијих друмских бициклиста свих времена. Освојио је два пута Тур де Франс и пет пута Ђиро д’Италију.

Детињство и аматерска каријера[уреди | уреди извор]

Копи је био један од петоро деце које су имали брачни пар Доменико Копи и Анђолина Бовери, Фаусто је био четврто дете,[1] рођен је 15. септембра 1919. у 5.00 ујутру. Његова мајка је хтела да му да име Анђело, али је отац инсистирао да буде Фаусто, па су му дали име Анђело Фаусто, али је током већег дела живота био познат само као Фаусто.[2]

Током детињства, био је слабог здравља и није имао интересовања за школу, коју је напустио са 13 година. Прву трку возио је са 15 година, са осталим момцима који нису били ни у једном тиму. Копи је освојио прву награду, 20 лира и сендвич од саламе.

Лиценцу је добио 1938. године и освојио је прву трку, у Кастеланији. Победио је сам и за награду је добио сат са алармом. Ђузепе Кавана му је саветовао да почне да вози индивидуално или да буде полупрофесионалац, да би возио и са професионалцима и са аматерима. Послао је Копија на Тур Тоскане 1939. и дао му савет да прати Ђина Барталија, али је морао да се заустави јер му се сломио точак. У мају је освојио трку која се рачунала као национално првенство за независне возаче. Копи је дошао сам, седам минута испред другопласираног.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Копи је почео професионалну каријеру у августу 1939. године, а већ 1940. остварио је највећи успех, освојио је Ђиро д’Италију, са само 20 година. 1942. је поставио рекорд у вожњи на сат времена (45.798 km.) на велодрому у Милану, који је био на снази 14 година, док га није срушио Жак Анкетил 1956. Његова каријера је била прекинута због Другог светског рата. 1946. се вратио бициклизму и постигао је невероватне успехе, које је достигао само Еди Меркс.

Двапут, 1949. и 1952. Копи је освојио и Ђиро и Тур исте године, први коме је то пошло за руком. Ђиро је освојио пет пута, што је рекорд, који дели са Алфредом Биндом и Едијем Мерксом. Током Ђиро д’Италије 1949, оставио је Барталија 11 минута иза на успону на Пинерело. Током Тура 1949. имао је пола сата испред свих, осим Барталија.

Освојио је Ђиро ди Ломбардија трку рекордних пет пута, а класик Милан—Санремо освојио је три пута. На Милан—Санрему 1946. напао је са још девет возача на 293 km до циља и победио је са 14 минута. Копи је био и светски шампион 1953. године.

Године 1952, на Туру се возио први пут успон Алп д'уез, Копи је напао на шест километара до врха и једино га је пратио Жан Робик, али је и он брзо отпао Копи је освојио Тур де Франс са 28 минута испред другопласираног, због чега је директор Тура морао да удвостручи награду за ниже позиције, како би одржао интересовање возача. То је био Копијев задњи Тур, возио је три и освојио два.

Копијев млађи брат, Серс Копи, умро је 1951. од последица пада у току спринта на Ђиру Пијемонта. То је оставило велике последице на Фауста и никад није успио да достигне своје старе резултате. Био је први који је отпадао на свакој етапи на Вуелта а Еспањи 1959. Организатори су смањивали етапе да би били сигурни да ће Копи завршити. Копи се променио, узимао је дрогу пре трка, а 1959. је завршио каријеру.

Ривалство са Барталијем[уреди | уреди извор]

Копијева каријера означила је и почетак златног доба у бициклизму. Ривалство Копија и Барталија је подијелило Италију, навијачи су били "Копијани" и "Барталијани". Копи је доведен у тим Легнано 1940. да буде помоћник Барталију, а њихово ривалство је започело кад је Копи, као помоћник, освојио Ђиро 1940. У наставку каријера, водили су велику борбу, укључујући и светско првенство 1948. када нису хтели да раде један за другог и суспендовани су на три месеца. Њихово ривалство умањило се 1952. када су поделили боцу воде на Туру, а затим су и сарађивали на успону.

Живот током Другог светског рата[уреди | уреди извор]

У току Другог светског рата, Копи се прикључио војсци, официри су инсистирали да настави да вози бицикл, али у марту 1943. послали су га у Северну Африку, где су га заробили Британци и био у логору где је делио тањир са оцем Клаудија Кјапучија. 1945. Британци су преместили Копију у базу у Казерти у Италији. Тамо је радио за официра који никад није чуо за њега. Кад је пуштен, рат је скоро био готов, Копи је на бициклу отишао кући, а већ 8. јула 1945. освојио је трку у Милану, након четири године без тркања. Исте године освојио је и Милан—Санремо.

Приватни живот и смрт[уреди | уреди извор]

Копи је био ожењен са Бруном Ћимполини. У августу 1948. упознао је Ђулију Очини на једној трци. Након трке, она је отишла код њега у хотел и тражила је фотографију. Од тада су њих двоје проводили све више времена заједно. Добили су сина, а Бруна Ћимполини је одбила развод, јер је то било срамотно, а у неким деловима државе и нелегално.

Године 1959, председник Буркине Фасо, Морис Јамеого, позвао је Копија, Рафаела Жемињанија, Жака Анкетила, Лујсона Бобеа, Роџера Хасефодера и Хенрија Англада да возе против локалних возача.

Жеминиани и Копи су се заразили маларијом, Жеминиани се извукао, али је Копи умро. Италијански спортски часопис — „Газета дело спорт“, написао је чланак о Копију, у коме је написано да се надају да ће им Бог ускоро послати новог Копија. Копи је био атеиста.

У јануару 2002. човек који се представио као Ђовани и који је живио у Буркини Фасо до 1964. изјавио је да Копи није умро од маларије већ од предозирања кокаином.

У суду у Тортони покренута је истрага око Копијеве смрти и затражили су ексхумацију да би утврдили постојање отрова, али како она није одобрена годину дана, случај је отказан.

Резултати на тркама[уреди | уреди извор]

Резултати на гранд тур тркама[уреди | уреди извор]

Извор:[3]

1940 1941 1942 1943 1944 1945 1946 1947 1948 1949 1950 1951 1952 1953 1954 1955 1956 1957 1958 1959
Ђиро д’Италија 1 N/A N/A N/A N/A N/A 2 1 DNF 1 DNF 4 1 1 4 2 DNF DNE 32 DNE
Освојене етапе 1 3 3 2 3 0 2 3 3 1 1 0  — 0  —
Брдска класификација NR 2 2 1 1 NR 2 2 2 1  — NR  — NR  —
Класификација по поенима N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A NR  — NR  —
Тур де Франс N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A DNE DNE 1 DNE 10 1 DNE DNE DNE DNE DNE DNE DNE
Освојене етапе  —  — 3  — 1 5  —  —  —  —  —  —  —
Брдска класификација  —  — 1  — 3 1  —  —  —  —  —  —  —
Класификација по поенима N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A  —  —  —  —  —  —
Вуелта а Еспања N/A DNE DNE N/A N/A DNE DNE DNE DNE N/A DNE N/A N/A N/A N/A DNE DNE DNE DNE DNF
Освојене етапе  —  —  —  —  —  —  —  —  —  —  — 0
Брдска класификација  —  —  —  —  —  —  —  —  —  —  — NR
Класификација по поенима N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A  —  —  —  — NR
Легенда
1 Победник
2–3 Прва три - финиш
4–10 Првих десет - финиш
11– Други финиш
DNE Није учествовао
DNF-x Није завршио (пензионисан на сцени x)
DNS-x Није завршио (није започео на сцени x)
HD Завршио ван временског лимита (догодило се на сцени x)
DSQ Дисквалификован
N/A Трка/класификација није одржана
NR Није рангиран у овој класификацији

Резултати на класицима[уреди | уреди извор]

Извор:[3][4]

Монументални класици 1940 1941 1942 1943 1944 1945 1946 1947 1948 1949 1950 1951 1952 1953 1954 1955 1956 1957 1958 1959
Милано—Санремо 17 10 21 — N/A N/A 1 — 1 1 9 — 37 9 4 63 — — — —
Ронде ван Фландерен — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —
Париз—Рубе N/A N/A N/A — — — — — — 12 1 — 2 — — 2 — — — 44
Лијеж—Бастоњ—Лијеж N/A N/A N/A — N/A — — — — — — — — — — — — — — —
Ђиро ди Ломбардија 16 5 7 N/A N/A — 1 1 1 1 3 3 35 — 1 11 2 — — —
Легенда
— Није се такмичио
N/A Трка није одржана

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ollivier 1981.
  2. ^ Ollivier 1981, стр. 12.
  3. ^ а б „Palmarès de Fausto Coppi (Ita)” [Awards of Fausto Coppi (Ita)]. Memoire du cyclisme (на језику: French). Приступљено 16. 9. 2015. 
  4. ^ „Fausto Coppi (Italy)”. The-Sports.org. Québec, Canada: Info Média Conseil. Приступљено 16. 9. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рекорди
Рекорд на сат времена (45.798 km)
7. новембар 1942. – 29. јун 1956.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фаусто_Копи&oldid=27556071”