Фајс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фајс

Фајс
Фајс

Порекло и породица

Фајс (мађ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? - ?), је био четврти велики везир Мађара и уједно пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Јуташа (Jutas)[1], који је владао у периоду око 950. године [2]

Биографија[уреди]

Фајс је био син Јутоша (Jutocsa или Jutas), трећег Арпадовог сина и он је владао мађарским племенима око 950. године у време византијског цара Константина VII[3].

О Фајсовој владавини Константин VII Порфирогенит у свом делу Управљање царством (De administrando imperio) у поглављу под бројем четрдесет, О кабарском и турском народу, бележи:

Зна се да је Арпад, велики турски везир, имао четири сина, први је Тархош (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), други Јелек (Jelekh/Jelek/Üllő), трећи Јуташ (Jutotza/Jutocsa/Jutas) и четврти Золта (Solt/Zsolt/Zoltán)
Зна се да је Арпадовог првог сина Тархоша, наследник Тевел (Tebelét/Tevel), другог сина Јелека, наследник Езелек (Ezelekh/Ézelő), трећег сина Јутоша, наследник Фајс (Falitzi/Falicsi), а то је онај који сада влада и четвртог сина Золта, наследник Такшоњ (Takszit/Taksony).”

У Фајсово време племенска конфедерација је била стихијска и већина мађарских племена је свака за себе доносила одлуке. Претпоставља се да је крај његове владавине био означен битком код Аугзбурга где су здружене снаге Источне Франачке и Чешке поразиле Мађаре[4].

Референце[уреди]

  1. ^ :De Administrando Imperio .
  2. ^ Chronicon Pictum (Мађарска илустрована хроника) написана крајем 14. века;
  3. ^ Константин VII Порфирогенит: De administrando imperio.
  4. ^ У овој бици је погинуо и Конрад Црвени, који се борио на страни Отона I против Мађара.

Литература[уреди]

Извори[уреди]

  • Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői (Magyar Tudományos Akadémia, Bp., 1900)
  • Kristó Gyula: Falicsi In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok (Szukits Könyvkiadó, Szeged, 2003) ISBN 963-9278-48-3
  • Györffy György: István király és műve (Gondolat Kiadó, Bp., 1977) ISBN 963-280-360-4
  • Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában (Panoráma Kiadó, Bp., 1987) ISBN 963-243-343-2
  • Kristó Gyula: Szent István király (Vince Kiadó, 2001) ISBN 963-9323-21-7
  • Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története (Pannonica Kiadó, 2001) ISBN 963-9252-38-7
Претходник:
Золта
Велики везир Мађара
(око 950)
Грб Арпадовића Наследник:
Такшоњ