Фекетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фекетић

Две цркве: протестантска (напред) и лутеранска (иза)
Две цркве: протестантска (напред) и лутеранска (иза)

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Мали Иђош
Становништво
Становништво (2011) 3980
Густина становништва 73 ст/km²
Положај
Координате 45°39′31″N 19°41′34″E / 45.6585, 19.692833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 96 m
Површина 59,3 km²
Фекетић на мапи Србије
{{{alt}}}
Фекетић
Фекетић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24323
Позивни број 024
Регистарска ознака SU


Координате: 45° 39′ 31" СГШ, 19° 41′ 34" ИГД


Фекетић (мађ. Bácsfeketehegy; нем. Feketitsch, Schwarzberg) је село у општини Мали Иђош у Севернобачком округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 3980 становника.

Географија[уреди]

Фекетић се налази на неколико брежуљака између којих протиче кривудава речица Криваја која није пловна, смештен у равничарском крају на Телечкој висоравни, надморска висина 96 m.

Регионалним путем Нови Сад-Суботица спојен је с насељима Ловћенац (0,3 km) и Србобран (12 km), а такође је повезан асфалтним путем са Врбасом (12 km) и земљаним са напуштеним селом Томановићево (6 km). Налази се на 2 km од ауто-пута Е-75 (Београд-Суботица) који припада Коридору 10, као и на 4 km од железничке станице Ловћенац.

Поштански број насеља је 24323, а телефонски позивни број је 024 (спада у Севернобачки округ).

Култура[уреди]

У Фекетићу је одувек био богат културни живот, нарочито на пољу духовности и музике. Данас омладину окупља више културно-уметничких друштава, обновљена библиотека са око 8.000 књига, новоосновани интернет центар „Теледом/Teleház", рукометни и фудбалски клуб, као и бројне невладине организације. Планира се и оснивање Завичајног музеја Фекетића.

Занимљиве програме испуњене традицијом имају манифестације „Дани насеља“, „Дани фекетићке вишње[1], „Дани бербе грожђа“ и др.

У селу излази и локални месечник "Fecske" (Ласта).

Историја[уреди]

Насеље се први пут спомиње 1465. године под називом Фекетееђхаз (Feketeegyház, Црна Црква), као посед племићке породице Мароти који касније краљ Матија Корвин дарује Милошу Белмошевићу. Године 1580. јавља се у документима под називом Фекетехеђ (Feketehegy, Црно Брдо).

Недавно је поново усвојен мађарски назив села коришћен пре Првог светског рата, Bácsfeketehegy (Бачко Црно Брдо).

Назив Фекетић први пут се помиње у турским изворима 1652. године. Због надирања Турака српске породице су биле приморане да се селе на север, а село је временом опустело и као такво припало властелинству у Кули. Турци после Сенћанске битке (1697.) напуштају Бачку у којој преостало становништво претежно чине Срби који тада постају граничари. Царица Марија Терезија организује у 18. веку досељавање Немаца из околине Рајне у Бачку, а 1818. године први од њих долазе у Фекетић и временом чине трећину становништва села.

Најстарији фекетићки Мађари су потомци Кумана досељених из области Нађкуншаг (Nagykunság), у данашњој Мађарској. За њима су 1785. године дошли колонисти из области Кунхеђеш (Kunhegyes) и Тисабура (Tiszabura) који су одмах саградили реформаторску цркву и организовали рад школе. Матична књига из тог периода је сачувана до данас.

За време Мађарске револуције 1848/49. фекетићки Мађари беже на север бојећи се одмазде Срба из Србобрана и када су се неколико месеци касније вратили, затекли су опљачкане и спаљене куће, које су морали поново да изграде.

После Првог светког рата распала се Аустроугарска монархија, а у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија) се школа одваја од цркве и уводи се српски као државни језик.

Године 1920. породице српских добровољаца из Лике, Далмације и Херцеговине настањују се на оближњем имању Томановићево. Почетком Другог светског рата Мађарске војне власти их интернирају и на њихово место доводе Мађаре из Буковине који беже 1944. године пред налетом Совјетске армије, а интернирани Срби се враћају на своја огњишта. Због недостатка инфраструктуре насеље замире јер се становништво пресељава углавном у Фекетић.

Након Другог светског рата немачко становништво је комплетно исељено, а у њихове куће се 1946. године досељавају колонисти из Црне Горе, Босне и са Косова и Метохије (укупно 1.751), а највише их је из подручја Бококоторског залива.

Село задржава пољопривредни карактер. У почетку је било неколико земљорадничких задруга које се касније удружују у ПД „Фекетић“. Обућарска задруга прераста у фабрику „Антилоп“. Трговина је такође била заснована на задружној основи.

У данашње време у току је процес приватизације трговинских и скоро свих привредних организација.

Демографија[уреди]

Становништво[уреди]

У Фекетићу се говори српски и мађарски језик.

У селу постоји двојезична основна школа, смештена од 1979. године у модерној згради са спортским објектом, као и двојезично забавиште основано још 1894. године. До пре неколико деценија у селу су постојали и породилиште и дом за децу без родитеља.

О комуналним објектима, њиховој изградњи и одржавању се стара Месна заједница Фекетић. У насељу Фекетић живи 3384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 1527 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5903 [2]
1953. 5551
1961. 5484
1971. 4889
1981. 4688
1991. 4542 4462
2002. 4481 4336
2011. 3980
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
2.672 61,62%
Срби
  
726 16,74%
Црногорци
  
682 15,72%
Југословени
  
46 1,06%
Хрвати
  
33 0,76%
Роми
  
16 0,36%
Украјинци
  
9 0,20%
Русини
  
8 0,18%
Немци
  
7 0,16%
Албанци
  
7 0,16%
Буњевци
  
5 0,11%
Муслимани
  
4 0,09%
Словенци
  
3 0,06%
Румуни
  
2 0,04%
Чеси
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
7 0,16%


Референце[уреди]

  1. Фекетићка вишња званично призната сорта („Вечерње новости“, 27. јун 2013)
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :