Фекетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фекетић

Две цркве: протестантска (напред) и лутеранска (иза)
Две цркве: протестантска (напред) и лутеранска (иза)

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Мали Иђош
Становништво
Становништво (2011) 3980
Густина становништва 73 ст/km²
Положај
Координате 45°39′31″N 19°41′34″E / 45.6585, 19.692833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 96 m
Површина 59,3 km²
Фекетић на мапи Србије
{{{alt}}}
Фекетић
Фекетић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24323
Позивни број 024
Регистарска ознака SU


Координате: 45° 39′ 31" СГШ, 19° 41′ 34" ИГД


Фекетић (мађ. Bácsfeketehegy; нем. Feketitsch, Schwarzberg) је село у општини Мали Иђош у Севернобачком округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 3980 становника.

Географија[уреди]

Фекетић се налази на неколико брежуљака између којих протиче кривудава речица Криваја која није пловна, смештен у равничарском крају на Телечкој висоравни, надморска висина 96 m.

Регионалним путем Нови Сад-Суботица спојен је с насељима Ловћенац (0,3 km) и Србобран (12 km), а такође је повезан асфалтним путем са Врбасом (12 km) и земљаним са напуштеним селом Томановићево (6 km). Налази се на 2 km од ауто-пута Е-75 (Београд-Суботица) који припада Коридору 10, као и на 4 km од железничке станице Ловћенац.

Поштански број насеља је 24323, а телефонски позивни број је 024 (спада у Севернобачки округ).

Култура[уреди]

У Фекетићу је одувек био богат културни живот, нарочито на пољу духовности и музике. Данас омладину окупља више културно-уметничких друштава, обновљена библиотека са око 8.000 књига, новоосновани интернет центар „Теледом/Teleház", рукометни и фудбалски клуб, као и бројне невладине организације. Планира се и оснивање Завичајног музеја Фекетића.

Занимљиве програме испуњене традицијом имају манифестације „Дани насеља“, „Дани фекетићке вишње[1], „Дани бербе грожђа“ и др.

У селу излази и локални месечник "Fecske" (Ласта).

Историја[уреди]

Насеље се први пут спомиње 1465. године под називом Фекетееђхаз (Feketeegyház, Црна Црква), као посед племићке породице Мароти који касније краљ Матија Корвин дарује Милошу Белмошевићу. Године 1580. јавља се у документима под називом Фекетехеђ (Feketehegy, Црно Брдо).

Недавно је поново усвојен мађарски назив села коришћен пре Првог светског рата, Bácsfeketehegy (Бачко Црно Брдо).

Назив Фекетић први пут се помиње у турским изворима 1652. године. Због надирања Турака српске породице су биле приморане да се селе на север, а село је временом опустело и као такво припало властелинству у Кули. Турци после Сенћанске битке (1697.) напуштају Бачку у којој преостало становништво претежно чине Срби који тада постају граничари. Царица Марија Терезија организује у 18. веку досељавање Немаца из околине Рајне у Бачку, а 1818. године први од њих долазе у Фекетић и временом чине трећину становништва села.

Најстарији фекетићки Мађари су потомци Кумана досељених из области Нађкуншаг (Nagykunság), у данашњој Мађарској. За њима су 1785. године дошли колонисти из области Кунхеђеш (Kunhegyes) и Тисабура (Tiszabura) који су одмах саградили реформаторску цркву и организовали рад школе. Матична књига из тог периода је сачувана до данас.

За време Мађарске револуције 1848/49. фекетићки Мађари беже на север бојећи се одмазде Срба из Србобрана и када су се неколико месеци касније вратили, затекли су опљачкане и спаљене куће, које су морали поново да изграде.

После Првог светког рата распала се Аустроугарска монархија, а у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија) се школа одваја од цркве и уводи се српски као државни језик.

Године 1920. породице српских добровољаца из Лике, Далмације и Херцеговине настањују се на оближњем имању Томановићево. Почетком Другог светског рата Мађарске војне власти их интернирају и на њихово место доводе Мађаре из Буковине који беже 1944. године пред налетом Совјетске армије, а интернирани Срби се враћају на своја огњишта. Због недостатка инфраструктуре насеље замире јер се становништво пресељава углавном у Фекетић.

Након Другог светског рата немачко становништво је комплетно исељено, а у њихове куће се 1946. године досељавају колонисти из Црне Горе, Босне и са Косова и Метохије (укупно 1.751), а највише их је из подручја Бококоторског залива.

Село задржава пољопривредни карактер. У почетку је било неколико земљорадничких задруга које се касније удружују у ПД „Фекетић“. Обућарска задруга прераста у фабрику „Антилоп“. Трговина је такође била заснована на задружној основи.

У данашње време у току је процес приватизације трговинских и скоро свих привредних организација.

Демографија[уреди]

Становништво[уреди]

У Фекетићу се говори српски и мађарски језик.

У селу постоји двојезична основна школа, смештена од 1979. године у модерној згради са спортским објектом, као и двојезично забавиште основано још 1894. године. До пре неколико деценија у селу су постојали и породилиште и дом за децу без родитеља.

О комуналним објектима, њиховој изградњи и одржавању се стара Месна заједница Фекетић. У насељу Фекетић живи 3384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 1527 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5903 [2]
1953. 5551
1961. 5484
1971. 4889
1981. 4688
1991. 4542 4462
2002. 4481 4336
2011. 3980
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
2.672 61,62%
Срби
  
726 16,74%
Црногорци
  
682 15,72%
Југословени
  
46 1,06%
Хрвати
  
33 0,76%
Роми
  
16 0,36%
Украјинци
  
9 0,20%
Русини
  
8 0,18%
Немци
  
7 0,16%
Албанци
  
7 0,16%
Буњевци
  
5 0,11%
Муслимани
  
4 0,09%
Словенци
  
3 0,06%
Румуни
  
2 0,04%
Чеси
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
7 0,16%


Референце[уреди]

  1. ^ Фекетићка вишња званично призната сорта („Вечерње новости“, 27. јун 2013)
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :