Фекундизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Фекундизам (назив долази од латинског fecundation - спајање женске и мушке полне ћелије) је политика свесног промовисања високе стопе наталитета међу припадницима своје верске и/или етничке групе зарад увећања сопствене бројности у односу на друге групе (најчешће због постизања конкретних политичких циљева). У почетку се фекундизам односио само на верско промовисање наталитета (попут забране контрацепције од стране Римокатоличке Цркве), али је у 20. веку почео да се користи и у контексту етничког национализма.

Фекундизам на тлу бивше Југославије[уреди | уреди извор]

На простору бивше Југославије Албанци су оптужени за практиковање фекундизма (поготово на Космету), мада је ово тешко доказати у пракси (питање је колико је висока стопа наталитета Албанаца на тлу бивше Југославије последица свесно промовисане политике од стране националних и/или верских вођа, а колико културних и социо-економских одлика албанског становништва).

На простору данашње Босне и Херцеговине захтеви Бошњака за унитарном Босном (БиХ без ентитета или других видова територијалне аутономије) се често тумаче у светлу фекундизма када се узме у обзир наталитет Бошњака у поређењу са наталитетом Срба и Хрвата у БиХ (формула фекундизма је у оваквом случају проток времена + висок наталитет = апсолутна већина у датом територијалном оквиру). У сличном светлу се тумаче и захтеви Бошњака за успостављање територијалне аутономије Санџака (који се налази делом у Србији, а делом у Црној Гори).

Фекундизам и демократија[уреди | уреди извор]

Фекундизам представља својеврстан изазов за демократски уређена друштва, која базирају изборни систем на принципу „један човек један глас“. Свесна промоција наталитета на дугорочне стазе гарантује већу политичку моћ верске/етничке групе у датом друштву, док у регионалном смислу може да се користи као оружје етничког сепаратизма. Демократски уређена друштва немају одговор на фекундизам, што представља својеврсну „рупу“ демократског система.