Фенг Јоу-лан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фенг Јоу-лан

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 1895.
Датум смрти 26. новембар 1990.
Место смрти Пекинг (Кина)
Рад


Фенг Јоу-лан (кин. 冯友兰, пинјин. Féng Yǒulán), надимак Џ’-шенг (кин. 芝生, пинјин. Zhīshēng), рођен 4. децембра 1895. године, умро 26. новембра 1990. године. Кинески филозоф и историчар филозофије.

Биографија[уреди]

Фенг Јоу-лан се родио 4. децембра 1895. године, у месту Танг-х’ у данашњој кинеској провинцији Х’-нан. Студирао је филозофију на Шангајском и Пекиншком универзитету. Дипломирао је 1918. године, а потом је отишао у САД, где је на Универзитету Колумбија докторирао 1923. године.

По повратку у Кину радио је на неколико универзитета (Џуанг-џоу, Гуанг-дунг те Јен-ђинг и Ћинг-хуа у Пекингу). На Ћинг-хуа универзитету је радио од 1928. до 1952. као професор филозофије и шеф катедре за филозофију.

По избијању Кинеско-јапанског рата студенти и особље Пекиншког универзитета одлазе из Пекинга и формирају Привремени универзитет Чанг-ша у Хенг-шану, а затим Југозападни придружени унверзитет у Кун-мингу. Када су се универзитети вратили у Пекинг 1946. године, Фенг је поново отишао у САД. У Америци је радио као гостујући професор на Универзитету у Пенсилванији.

Када се завршио грађански рат и комунисти дошли на власт, Фенг се вратио у Кину. Био је симпатизер комуниста, његови лични политички ставови били су увелико социјалистички, и почео је да проучава марксизам-лењинизам.

Међутим, средином педесетих година, па до Маове смрти, власти су нападале његов рад, и био је принуђен да се одрекне неких својих дела, а друга, укључујући и своју Историју кинеске филозофије да преправи да се уклопе у идејне оквире Културне револуције. Упркос томе, Фенг није напуштао Кину, и после пуно мукотрпног рада доживео је слабљење цензуре над својим радовима и повратак одређеног степена слободе за свој рад.

Од 1952. године, радио је и као члан комитета Одсека за друштвене науке Кинеске академије наука, члан комитета Свекинеског политичког савета на другом, трећем и четвртом заседању, члан сталног комитета на петом заседању конференције Политчког савета кинеског народа и делегат на четвртом заседању Свекинеског народног конгреса. Умро је 26. новембра 1990. године у Пекингу.

Филозофија[уреди]

Његово најпознатије дело је Историја кинеске филозофије (1934). У њему је применио западњачки приступ на кинеску филозофију, и тако створио стандард за сва будућа проучавања из те области.

За формирање његове филозофије пресудна је била нео-конфучијанска метафизика XII века, и утицај његовог првог професора из САД, Џона Дјуиа, који је био представник прагматичарског правца.

Фенгова се филозофија темељи на кинеској метафизици, коју је он даље развио и анализирао користећи методе западњачке логике. На основу тога, он је изградио свој систем рационалног нео-конфучијанизма који се темељи на логици, што му је омогућило да пружи увид не само у природу морала, већ и у структуру људског моралног развоја.

Библиографија[уреди]

  • Историја кинеске филозофије, 1934. (中国哲学史, пинјин: Zhōngguó zhéxuéshǐ)
  • Нови рационализам, 1939. (新理学, пинјин: Xīn lǐxué)
  • Ново разматрање људске природе (新原人, пинјин: Xīn yuán rén)
  • Ново разумевање речи, 1946. (新知言, пинјин: Xīn zhī yán)
  • Дух кинеске филозофије, 1947. (The Spirit Of Chinese Philosophy, превео Е. Р. Хјуз)
  • Ново разматрање природе Пута (新原道, пинјин: Xīn yuán Dào)

Преведено на српски[уреди]

  • Fung, Ju-lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd 1976.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фенг Јоу-лан