Ферганска долина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пејзаж Ферганске долине у Узбекистану

Ферганска долина, такође Фергана, међупланинска пространа котлина дуж горњег тока ријеке Сир-ДарјеУзбекистану, Киргистану, Таџикистану). Окружена је планинским ланцима Тјен Шана. Обухвата око 22000 кm². Долинска равница лежи на висини од 320 до око 1000 метара. Изузевши централни дио, који је пустињска степа, долинска равница је велика оаза.

Karta Tadžikistana; Ферганска долина је на сјеверу уз ријеку Сир Дарју

Клима[уреди]

Клима је суха континентска. Просјечна годишња количина падавина не прелази 300 мм.

Пољопривреда[уреди]

Узгајају се житарице, рижа, воће, винова лоза, памук. Ферганска долина је најважније умјетно натапано подручје под културом памука.

Природна богатства[уреди]

Лежишта угљена, нафте, сумпора, живе и руда обојених метала.

Становништво[уреди]

Рубна су подручја су густо насељена. Ферганска долина се убраја међу најгушће насељену регију у средњој Азији.

Градови[уреди]

Главна градска средишта су Кучанд(бивши Лењинабад), Фергана, Коканд, Андижан, Наманган, Ош.

Историја[уреди]

У аничко доба Ферганска долина је била дио Согдијане, у 8. вјеку у њу су продрли Арапи, у 9. вјеку Персијанци, а послије Џингис Кан и Тамерлсан. Руси су је освојили 1876 године.

Литература[уреди]

Опћа Енциклопедија Југославенског лексикографског завода, књига 2, pp. 682, Загреб 1977.