Фердинанд I од Бугарске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фердинанд I од Бугарске


Датум рођења 26. фебруара 1861.
Место рођења Беч (Аустријско царство)
Датум смрти 10. септембар 1948.
Место смрти Кобург (Немачка)
Гроб Црква Св. Августина, Кобург
Титула кнез и краљ Бугарске
Период 7. јули 18873. октобар 1918.
Претходник/ци Александар I Батенберг
Наследник/ци Борис ІІІ од Бугарске
Порекло и породица
Династија Грб династије Сакс-Кобург-Ветин Сакс-Кобург
Отац Август од Сакс-Кобург-Гота и Кохари
Мајка Клементина Бурбон-Орлеанска
Супружник/ци Марија-Лујза Бурбон-Пармска, Елеонора фон Ројс-Костриц
Потомство Борис III, Кирил Преславски, Евдокија, Надежда

Фердинанд I од Бугарске,[1] (Беч, Аустријско царство 26. фебруар 1861. — Кобург, данашња Немачка 10. септембар 1948), рођен као Фердинанд Максимилијан Карл Леополд Марија Сакс-Кобург-Гота (нем. Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha), био је кнез Бугарске (7. јул 188722. септембар 1908),[2] који је објавио независност Бугарске и прогласио се за краља Бугарске (22. септембар 19083. октобар 1918).[3]

краљ Фердинанд Бугарски

Биографија[уреди]

Фердинанд је рођен 26. фебруара 1861. године у дворцу Кобург, у Бечу. Син је аустријског генерала кнеза Августа фон Сакс-Кобург-Гота (1818-81) и принцезе Клементине Бурбон-Орлеанске (1817—1907), ћерке последњег француског краља Луј-Филипа.[4] Млади принц је детињство провео с родитељима у Бечу, где је његов отац био у војној служби. Тамо је ишао у школу за кадете, а затим је достигао чин потпоручника у другом пуку аустријских хусара, који ће задржати све до његовог избора за бугарског кнеза. Заједно с братом Августом, 1879. године путовао је у Бразил, а резултати тог ботаничког истраживања су издати у Бечу под називом Itinera Principum S. Coburgi (1883/8).

Бугарска историја посматра краља Фердинанда као противречну личност. С једне стране, истиче његов допринос у консолдацији Треће бугарске државе, као и стицање њене независности. С друге стране, Фердинанд је крив за неуспех у Другом балканском рату и Првом светском рату,[5][6] који су коштали Бугарску стотину хиљада жртава.

Након што је кнез Александар I Батенберг био принуђен да емигрира, бугарски престо остао је упражњен, те је требало сазвати скупштину ради избора новог кнеза. Разматране су разне могућности, али није нађено адекватно решење, све док није пронађен Фердинанд од Сакс-Кобург и Готе, који је преузео дужност августа 1887. године, али је остао непризнат у наредних девет година.[7]

Проглашењем независности Бугарске у цркви Светих Четрдесет мученика септембра 1908. године[8], као и њеног уздизања на ранг краљевине, Фердинанд је постао први владар новонезависне нације.[9] Бугарска независност је објављена дан раније од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине,[10] што указује на могућност сарадње између Беча и Софије.[11]

У периоду 1914—1915, под његовим утицајем, бугарска спољња политика се усмерава ка Централним силама — аустријско-немачком блоку, којем се придружује Бугарска 6. септембра 1915.[12] Вођена Немачким ратним планом као и територијалним обећањима (део Македоније и Грчке и Добруџа), она улази у рат месец дана касније, тачније 5. октобра када је напала Србију којој је формално објавила рат тек седам дана касније.[13]

Убрзо након слома фронта у Македонији на Добром пољу и капиталуције Бугарске 30. септембра, краљ Фердинанд је абдицирао 3. октобра 1918. године[14] у корист свог сина Бориса Трновског, или краља Бориса III,[15] и напушта заувек земљу.

До смрти је живео у немачком граду Кобург, а неко време је примао и пензију од немачке владе. Двадесетих година припрема се за дуго научно путовање широм Јужне Америке, где је хтео да обиђе Бразил, Аргентину и Уругвај, као и у источну Африку.

Тридесетих година Фердинанд је често посећивао своје породичне поседе у Словачкој — замак „Свети Антон“ крај Банске Шћавнице (свк. Banská Štiavnica). Коначно га напушта у јесен 1944. године, због напредовања Црвене армије ка Прагу. Умро је од старости у својој кући у Кобургу 10. септембра 1948. године.

Награде и одличја[уреди]

  • Орден „Светих апостола Кирила и Методија“, Бугарска
  • Каваљерски орден „За храброст“ I степен, Бугарска
  • Орден „Велики орден Златног руна“, Аустроугарска (1911)
  • Орден „Велики официр Легије части“, Француска
  • Орден „Гвоздени крст“, I степен, Немачка
  • Орден „Св. Александар Невски“, Русија (1910)
  • Каваљер Великог крста витешког ордена Макса Јозефа, Баварска

Породица[уреди]


Династиja Сакс-Кобург-Гота (Бугарска)
Coat of arms of Bulgaria (1927-1946).svg
Фердинанд I
Борис ІІІ

Симеон II

Краљ Фердинанд І, 1928 г.

Тврди се, да је Фердинанд био, што се тиче сексуалне оријентације, бисексуалан,[16] али до средине живота интересовање за женски пол преовлађивало је код њега.

Женио се два пута. Први брак је склопио 8. априла 1893. године у вили Пианоре у близини Вијаређоа (Италија) с италијанском принцезом Маријом Лујзом Бурбон-Пармском[17], с којом је имао четворо деце.

Иако је по рођењу и сâм био католик, то га није спречило да децу крсти у православној цркви, прекршивши на тај начин обећање дато својој жени, која је била побожна католкиња.[18]

Кнегиња Марија-Лујза умрла је услед компликација које су настале приликом рађања кнегиње Надежде.

Други брак Фердинанд је склопио 28. фебруара 1908. године у Кобургу с немачком принцезом Елеонором фон Ројс Костриц (1860—1917),[19] с којом није имао деце.

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Август од Саксе-Кобурга и Готе
Augusto de Saxe-Coburgo-Gotha.jpg
13. јун 1818. 26. јул 1881.
Клементина од Орлеана
Clementinesaxe.jpg
6. март 1817. 16. фебруар 1907.

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Марија Лујза од Бурбон-Парме
Maria Louise of Bourbon-Parma Princess of Bulgaria.jpg
17. јануар 1870. 31. јануар 1899.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Борис III
Boris III jeune homme.jpg
30. јануар 1894. 28. август 1943. Ђована Савојска
Принц Кирил
Cyril of Bulgaria.jpg
17. новембар 1895. 1. фебруар 1945. није се женио
Принцеза Јевдокија
BASA-237K-1-361-3-Princess Eudoxia of Bulgaria.jpg
5. јануар 1898. 4. октобар 1985. није се удавала
Принцеза Надежда
Nadejna de Bulgària.JPG
30. јануар 1899. 15. фебруар 1958. Алберт од Виртемберга

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Елеонора фон Ројс
Portrait of Tsaritsa Eleonora of Bulgaria - oil painting.jpg
22. август 1860. 12. септембар 1917.

Генеолошко стабло[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Encyclopedic Usage“ (на ((en))). Ferdinand: Webster's Quotations, Facts and Phrases. ICON Group International. 2008. стр. 289. ISBN 0-546-65798-2 Приступљено 4. септембар 2010. „Ferdinand I of Bulgaria. The son of Prince Augustus of Saxe-Coburg-Gotha (1818-81) and his wife Clementine of Orleans (1817-1907), Ferdinand was a grand-nephew of Ernst I Duke of Saxe-Coburg-Gotha and Leopold I, first king of the Belgians.“ 
  2. ^ Кастелов, Боян. „ЗНАМ.bg - Българският портал на знанието: Фердинанд I Сакскобургготски“ (на ((bg))) Приступљено 31. август 2010.. „ФЕРДИНАНД I Сакскобургготски (26.II.1860–10.IX.1948), княз, цар, генерал-майор. Роден във Виена. Немски принц, княз (1887–1908); български цар (1908–1918); абдикира (1918).“ 
  3. ^ Фердинанд II → Фердинанд Карл Леополд Марија“ (на ((sr))). Енциклопедија Британика, Т-Ф. Народна књига, Политика. 2005. стр. 161. ISBN 86-331-2120-4 (НК). „Фердинанд, Карл Леополд Марија (Ferdinand Karl Leopold Maria, рођен 26. фебруара 1861. у Бечу, Аустрија - умро 10. септембра 1948. у Кобургу, Немачка), бугарски краљ (1908-18)...“ 
  4. ^ Firkatian, Mari A. (2008). „Mass Culture and Politics: Ferdinand Saxe-Coburg-Gotha“ (на ((en))). Diplomats and dreamers: the Stancioff family in Bulgarian history. University Press of America. стр. 8-9. ISBN 0-7618-4069-9 Приступљено 4. септембар 2010. „After a laborious, exhausting search, the Bulgarians settled on Prince Ferdinand Saxe-Coburg-Gotha, an ambitious descendant of the Bourbon dynasty whose mother, Princess Clementine, was daughter of the last Bourbon French King, Lois Philippe... He did not favor France, Germany, or Austria-Hungary (his father was a Hungarian) over Russia or England in his actions...“ 
  5. ^ Благов, Крум. „Великите Българи: Новини: Великите се помнят поне сто години“ (на ((bg))) Приступљено 31. август 2010.. „Ако цар Фердинанд беше умрял през 1913 г., може би във всеки български град щеше да има негов паметник. Но за две години той разсипва всичко, което е строено предишните 30, защото не е бил далновиден. През Първата световна война е изглеждало, че България прави правилния избор, като става съюзник на Централните сили. Германия побеждава на Източния фронт, Русия излиза от войната. Но далновидността на един политик е да види какво ще стане не след година-две, а след 30.“ 
  6. ^ „razkritia.com: Проф. Божидар Димитров: „Фердинанд трябваше да бъде обесен на някой централен площад!““ (на ((bg))) Приступљено 31. август 2010. „Пак според проф. Димитров, ако след Чаталджа Фердинанд е заслужавал да бъде само изгонен от България, след Букурещ е трябвало или да бъде обесен на някой централен площад, или поне детрониран и пратен в психиатрията. Той обаче остава на власт и само след две години ще вкара страната в следващото безумие – много изгодно за него и гибелно за нея.“ 
  7. ^ Павловић, Стеван К. (2004). „7: Од Берлинског конгреса до 1900. године - део II“ (на ((sr))). Историја Балкана: 1804-1945 (2. измењено изд. ed.). Београд: Clio. стр. 206. ISBN 86-7102-144-0. „Разматране су разне могућности, али није нађено решење, све док није пронађен Фердинанд од Сакс-Кобург и Готе (1861—1948). Фердинанд је преузео дужност у августу 1887, али је остао непризнат у наредних девет година.“ 
  8. ^ „dariknews.bg: Общество: Преди 101 години Цар Фердинанд I обявява българската независимост“ (на ((bg))) Приступљено 31. август 2010. „Независимостта на България е провъзгласена с Манифест на 22 септември (5 октомври нов стил) 1908 г., който цар Фердинанд І прочита в двора на църквата „Св. Четиридесет мъченици“ в старопрестолния град Търново.“ 
  9. ^ Blaustein, Albert; Jay A. Sigler, Benjamin R. Beede (1977). „People's Republic of Bulgaria“ (на ((en))). Independence documents of the world, Том 1. Brill Archive. стр. 93. ISBN 978-0-379-00794-7 Приступљено 4. септембар 2010. „Bulgaria became an independent kingdom, with Ferdinand of Saxe-Coburg-Gotha as Czar Ferdinand I of Bulgaria the first ruler of the newly independent nation.“ 
  10. ^ Ћоровић, Владимир (2010) (на ((sr))). Историја Срба. Београд: Makibook. стр. 684. ISBN 978-86-87463-10-3. „Акт о анексији упућен је страним дворовима 20. септембра, а јавно је проглашен четири дана доцније. Бугарска независност проглашена је један дан раније.“ 
  11. ^ Станојевић, Станоје (2010) [1908.] (на ((sr))). Историја српскога народа. Београд: Логос арт. стр. 329-330. ISBN 978-86-7360-097-0. „Да не би Турска, услед прогласа анексије, предузела какву акцију, Аустроугарска је извршила анексију Босне у договору са Бугарском: 22. септембра 1908. године проглашена је бугарска независност, а 24. септембра прогласила је Аустрија анексију Босне и Херцеговине“ 
  12. ^ Roberts, Mary (2005). Spencer Tucker, Priscilla Mary Roberts. ed (на ((en))). World War One. ABC-CLIO. стр. 392. ISBN 1-85109-879-8 Приступљено 4. септембар 2010. „On 6 September 1915 at German military headquarters in Pless, the Bulgarian representatives signed a alliance with Germany and Austria-Hungary that provided for a German-Austrian-Bulgarian attack on Serbia.“ 
  13. ^ „The World Response“ (на ((en))). History of World War I Том 1. Marshall Cavendish. 2002. стр. 91. ISBN 978-0-7614-7231-5 Приступљено 4. септембар 2010. „The country was contracted to support a German-led invasion of Serbia within 35 days, and to declare war on Greece or Romania if they joined with the Allies. In return, Bulgaria would be granted parts of Macedonia and Greece, and also the province of Dobrudja. Bulgarian forces duly attacked Serbia on October 5, although it did not actually declare war until October 12.“ 
  14. ^ Сакскобургготски, Симеон. „Н. В. Цар Симеон II > Н. В. Цар Фердинанд I“ (на ((bg))) Приступљено 31. август 2010.. „Цар Фердинанд поднася най-голямата жертва пред Отечеството и поема отговорността за погрома във войната. На 3 октомври 1918 г. той абдикира и същата вечер заминава в доживотното си изгнание.“ 
  15. ^ Weber, Claudia (2006). „IV Erinnerungskultur nach der »Nationalen Katastrophe«“ (на ((de))). Auf der Suche nach der Nation: Erinnerungskultur in Bulgarien von 1878-1944. LIT Verlag Münster. стр. 206. ISBN 978-3-8258-7736-1 Приступљено 13. септембар 2010. „...“ 
  16. ^ Brook-Shepherd (2003), стр. 29.
  17. ^ Harrison, Bruce. „22763 i“ (на ((en))). The Family Forest Descendants of Lady Joan Beaufort. Millisecond Publishing Company. стр. 3877 Приступљено 4. септембар 2010. „Princess Marie Louise of Bourbon-Parma, born 17 Jan 1870; died 31 Jan 1899. She married in 1893 King Ferdinand Maximilian Leopold of Bulgaria...“ 
  18. ^ Ffoulkes, Maude M. C. (2008). „CHAPTER X: Ferdinand of Coburg and the Court of Sofia“ (на ((en))). My Own Affairs. READ BOOKS. стр. 124. ISBN 978-1-4437-4348-8 Приступљено 4. септембар 2010. „Ferdinand of Bulgaria, born in the Catholic faith, first married Marie Louise of Parma, daughter of the Duke of Parma, the faithful servant of the Roman an Apostolic faith. This marriage, celebrated when he was Prince of Bulgaria, had not been agreed upon without the express condition that the children should be baptized and brought up in the religion of their mother and their ancestors... But when he thought that the support of Russia might be useful to him in his plans regarding Constantinople, he did not hesitate to break his vows; he gave his two son to Russian scism.“ 
  19. ^ Doytchinov, Grigor; Christo Gantchev (2001). „Tabellarische Übersichten → Ferdinand I. von Sachsen, Coburg und Gotha...“ (на ((de))). Österreichische Architekten in Bulgarien 1878-1918. Böhlau Verlag Wien. стр. 27. ISBN 978-3-205-99343-8 Приступљено 12. септембар 2010. „Er heiratet erneut 1908 die Prinzessin Eleonore Reuß-Köstritz (1860-1917).“ 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Александар I
Coat of arms of Bulgaria (1881-1927).svg
кнез Бугарске
(18871908)
Наследник:
Бугарска постала краљевина
Претходник:
Бугарска била кнежевина
краљ Бугарске
(19081918)
Наследник:
Борис ІІІ од Бугарске
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}