Ферит (гвожђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лична карта:
  • Име  : Челик
  • Датум рођења  : Почетак 1. века п.н.е.
  • Годишња производња : 1,13 милијарди t (у 2005 години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:

Ферит је назив за два кристална полиморфа железа.

Структура и особине[уреди]

α-Ферит је кубна просторно центрирана модификација железа у којој се може растворити максимално 0,02  масених процената угљеника. Ферит је релативно мек, магнетичан и корозионо неотпоран полиморф железа који је стабилан је до 911 °C када прелази у површински центрирану кубну модификацију аустенит.

δ-Ферит је такође кубна просторно центрирана модификација железа стабина само на темпаратурама изнад 1392 °C.

Занимљиво је приметити да већина метала на температурама непостредно пре температуре топљења прелази у своју кубну просторно центрирану високотемапратурну модификацију смањујући тако координациони број на 8.

Слика 2. Схематски приказ процеса издвајања ферита из аустенита.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита[уреди]

Легирајући елементи који стабилизују феритну модификацију железа и шире хомогено феритну област фазног дијаграма Fe-Fe3C. Поређани по интензитету легирајућег утицаја: Cr, Mo, V, Al, Ti, P, Si, Be. Легирајући елементи Nb, Ta, Ce, Zr тахође стабилизују феритну модификацију железа с тим што нехомогено шире феритну област фазног дијаграма Fe-Fe3C.

Погледај[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература:[уреди]

  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005