Фејер (жупанија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фејер (жупанија),
Fejér megye
Будимпешта Пешта Хајду-Бихар Саболч-Сатмар-Берег Боршод-Абауј-Земплен Ноград Комаром-Естергом Ђер-Мошон-Шопрон Фејер Барања Бач-Кишкун Чонград Бекеш Толна Шомођ Хевеш Јас-Нађкун-Солнок Веспрем Зала ВашHU county Fejer.svg
О овој слици
Регија Централна прекодунавска регија
Седиште Секешфехервар
Површина 4.358,76 km²
Број становника 428.572 (2008)
Густина насељености 98 /km²
Број насеља 108
Веб старница

Фејер (жупанија), (мађ. Fejér megye) је једна од прекодунавских жупанија Мађарске, налази се у источном делу централне прекодунавске регије.

Жупанија лежи на обалама реке Дунав и скоро додирује источне делове језера Балатон. Своје границе дели са мађарским жупанијама Веспрем, Комаром-Естергом, Пешта, Бач-Кишкун, Толна и Шомођ. Површина жупаније је 4.358,76 km². Седиште жупаније је град Секешфехервар.

Географија[уреди]

Географски жупанија Фејер је разнолика. Јужни део жупаније чини равница Алфелда (Mezőföld) док остали делови представљају брда Бакоњ, Вертеш и Гереча. Једно од омиљених излетишта језеро Веленце се такође налази у овој жупанији.

Историја[уреди]

Пре мађарски период[уреди]

Још пре доласка мађара, ови простори су већ били насељени. Овде се налазила римска провинција Панонија са седиштем Горсијум (Gorsium) и неколико градова у близини данас постојећих, Анаматија (Annamatia), поред данашњег града Барач и Интерциса (Intercisa), на месту данашњег Дунаујвароша.

Током раног средњег века Авари и Хуни су живели у овим крајевима и још нешто од осталих номадских племена све до касног 9. века када су дошли Мађари у ове крајеве.

Од доласка Мађара до турских освајања[уреди]

Мађари су се досељавали у ове крајеве у два таласа, 895. и 900. године. Ови крајеви су због благе климе и питомине били седишта тадашњих мађарских принчева и племенских вођа. Град Фехервар (Fehérvár), данашњи Секешфехервар, је постао град од значаја од доласка на власт принца Гезе. Седиштем државне власти овај град је постао за време владавине Гезиног сина Светог Стефана када је и формирана нова мађарска хришћанска држава. Наредни мађарски краљеви су све до 16. века били крунисани и сахрањивани у овом граду.

Фејер под турском влашћу[уреди]

Жупанија Фејер је била под турском влашћу у периоду од 1543. до 1688. године. Велики број насеља је уништен и напуштен и број становника жупаније је драматично опао. После одласка турака, локална администрација се реорганизовала 1692. године. Секешфехервар је повратио статус града тек 1703. године.

Котари у жупанији Фејер[уреди]

У Фејер жупанији постоји 10 котара.

Котари у Фејер жупанији са основним статистичким подацима[1]:

Седиште жупаније, Секешфехервар
Име котара Седиште Површина
(km²)
Број становника
(1. јануар 2007)
Број насеља
Абајски Аба 467,16 24.095 9
Адоњски Адоњ 319,96 24.678 8
Бичкешки Бичке 642,71 38.984 17
Дунаујварошки Дунаујварош 371,73 73.781 9
Ењиншки Ењинг 433,11 21.442 9
Ерчински Ерчи 212,67 23.283 6
Гардоњски Гардоњ 265,17 25.321 9
Моријски Мор 417,55 34.906 13
Шарбогардски Шарбогард 561,28 25.878 10
Секешфехерварошки Секешфехервар 667,14 136.343 18

Градови са општинском управом[уреди]

Градови са статусом носиоца општине[уреди]

(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.

Општинска насеља[уреди]

Фото галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ (Територијална подела: 25. септембар 2007., област и број становника: 1. јануар 2007.), Котари у Мађарској

Спољашње везе[уреди]