Физир ФН

Из Википедије, слободне енциклопедије
Физир ФН
Fizir 02.jpg

Физир ФН

Опште
Намена школски авион за основну обуку
Посада 2 члана
Произвођач Змај из Земуна, Рогожарски из Београда и Албатрос из Ср. Митровице
Први лет 1930.
Почетак производње 1931.
Димензије
Дужина 8,80 m
Размах крила 11,20 m
Висина 3,10 m
Површина крила 32,50 m²
Маса
Празан 820 kg
Макс. тежина при узлетању 1.426 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 мотор Валтер NZ-120
Снага 88 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 120 km/h
Макс. брзина на H=0 140 km/h
Долет 540 km
Плафон лета 6.500 m
Портал:Ваздухопловство
Физир ФН са ознакама Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
Мотор Mercedes уграђен на авион Физир ФН - Мерцедес
Мотор Валтер ZN 120 уграђен на авион Физир ФН
Мотор Валтер Марс уграђен на хидроавион Физир ФН ("Мали Физир")

Авион Физир ФН (Физир наставни) је југословенски школски двоседи авион намењен основној (почетној) обуци пилота [1].

Пројектовање и развој[уреди]

Први прототип авиона Физир ФН (Физир наставни) пројектован је и израђен 1929. године у „мајсторској радионици“ инж. Рудолфа Физира у Петроварадину. Физир ФН је био школски, једномоторни двосед, двокрилац са по једним паром упорница са сваке стране. Крила су на крајевима била заокругљена а закрилца су се налазила и на доњим и на горњим крилима. Стајни трап је био фиксан са зглобовитом осовином. Амортизација је била или помоћу опруга и гумених котурова (старији типови) или помоћу прстенова од сандова (новији типови). Конструкција трупа и крила је била дрвена пресвучена платном. У току свог производног века авион је стално усавршаван, мењани су му мотори тако да је постојало неколико типова ових авиона у зависности од мотора:

  1. Физир ФН - Мерцедес - са мотором Мерцедес 88kW,
  2. Физир ФН - Валтер - са мотором Валтер 88kW и
  3. Физир ФН - Марс - са мотором Валтер-Марс 106kW, (хидроавион звани „Мали Физир").

"Мајсторска радионица“ инж. Физира није имала капацитета за индустријску производњу авиона, њихова област рада је било пројектовање и израда прототипова. И ако мала, ова радионица је одиграла значајну улогу у развоју југословенског ваздухоплоства јер су у њој стасали и обучили се инженјери који су касније постали занчајна имена нашег ваздухопловног инжењерства. Многи прототипови успешних авиона из ове радионице су се касније производили у фабрикама авио индустије Југославије.

Оперативно коришћење[уреди]

Прва три авиона Физир ФН произвела је фабрика авиона Змај за потребе Аероклуба. Због одличних летних карактеристика Команда ваздухопловства је одлучила да њиме замени све школске авионе који су се до тада налазили у употреби за основну обуку. Тада су се у пилотским школама за основну обуку користили следећи авиони: Икарус-ов ŠB 1 (Мали Бранденбург) са мотором Мерцедес 73kW (100 КС) произведен 1924. године и Змај-ев авиона Арно HD-320 са моторима Салмсон од 90 kW (120 КС) произведен 1928. године. Почев од 1931. године када је Змај произвео и испоручио прву серију од 20 Физира ФН са звездастим мотором Валтер и 10 са редним мотором Мерцедес од 120КС, па до 1939. године Змај је произвео 137 примерака, Рогожарски 40 комада, а 1940. године фабрика Албатрос у Сремској Митровици израдила је још 20 авиона овог типа. Пре рата је за Морнаричко ваздухопловство урађено четири хидро Физира ФН са пловцима и појачаним моторима Валтер Марс од 106kW. Последњих 10 авиона Физир ФН рађено је од 1943. године у Змају за потребе ваздухопловства НДХ, али су завршени тек по ослобођењу па су предати на употребу Ваздухопловном савезу Југославије. Заробљени авиони ЈКРВ су у току Другог светског рата коришћени у италијанској авијацији у Албанији и у НДХ. Авиони Физир ФН су били поуздани, лаки за летење и одржавање тако да су се задржали у употреби дуги низ година (скоро до 1950. године) за основну обуку пилота како војних тако и цивилних тј. спортских.

Земље које су користиле Авион Физир ФН[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Зачетници авијације, ИРО „Вук Караџић“ и „Службени лист СФРЈ“, Београд, 1988.
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • 3. Ж. Вељовић., Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, 1972.
  • В. Илић., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Војна енциклопедија, Београд, 1971.
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  • Ш. Оштрић и М. Мицевски.; Летећи Чунови: Чамци који лете - летилице које плове, Изложба фотографија, Галерија '73, Београд, 14-27. септембра 2007. год.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (на ((hr))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. стр. 47d-48d. ISBN 0715 35734 4. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 ed.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Физир ФН


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд