Филибастер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Термин филибастер (енгл. filibuster) у законодавном процесу означава право на неограничену расправу о одређеном питању. Користећи право на филибастер, могуће је одгодити или потпуно спречити гласање о неком закону или другом предлогу. Филибастер тако представља врсту опструкције у скупштини или другом органу за доношење одлука.

Реч филибастер долази из холандског и шпанског језика, а у 19. веку су се њоме означавали пирати.[1] У данашњем смислу, реч је први пут употребљена 1854. у Конгресу САД, када су противници Закона о Канзасу и Небраски покушали да одгоде његово доношење.[2]

Један од првих познатих практичара филибастера био је римски сенатор Марко Порције Катон Млађи. У расправама око доношења закона којима се посебно противио, Катон Млађи је често опструисао гласање о њима говорећи непрекидно до сумрака.[3] Како је Римски Сенат имао правило да се сви послови морају закључити до сумрака, Катонови дуги говори били су ефикасно средство за спречавање гласања.

У новије време реч филибастер се углавном користи за тактику опструкције у америчком Сенату, иако се сличне тактике користе и у другим државама.

У Сенату САД, правила дозвољавају сенатору, или групи сенатора, да говоре колико год желе о било којој теми коју изаберу, све док „три петине изабраних сенатора који су положили заклетву“[4] (обично 60 од 100 сенатора) не гласа за затварање дебате.

Најдужи филибастер у Сенату САД одржао је сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине. У покушају да спречи доношење Закона о грађанским правима из 1957, Турмонд је говорио непрекидно 24 сата и 18 минута,[5] али је закон ипак усвојен.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]