Филидорова одбрана

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.


Филидорова одбрана
abcdefgh
8
a8 black rook
b8 black knight
c8 black bishop
d8 black queen
e8 black king
f8 black bishop
g8 black knight
h8 black rook
a7 black pawn
b7 black pawn
c7 black pawn
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
d6 black pawn
e5 black pawn
e4 white pawn
f3 white knight
a2 white pawn
b2 white pawn
c2 white pawn
d2 white pawn
f2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
a1 white rook
b1 white knight
c1 white bishop
d1 white queen
e1 white king
f1 white bishop
h1 white rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Потези1. е4 е5 2. Сф3 д6
ЕХОC41
ПореклоXVIII век, Франсоа-Андре Филидор
Названо поФрансоа-Андре Филидор
ГлавноОтворене игре

Филидорова одбрана је шаховско отварање које почиње потезима:

1. е4 е5 2. Сф3 д6

У новијим временима, пошто се врло развило умеће коришћења развојне предности и слободније игре коју Филидорова одбрана препушта белом, преовладало је мишљење о овој одбрани као тешкој и пасивној.

Историјат[уреди | уреди извор]

Отварање је добило име по генијалном француском шахисти Франсоа-Андре Филидору, који га је први озбиљно анализирао. Он је сматрао потез 2. .. д6 најпринципијелнијим наставком. Франсоа-Андре Филидор, је ову одбрану заговарао као алтернативу уобичајеном 2 ... Сц6. Његова првобитна идеја била је да изазове центар бијелога потиском пјешака ... ф7 – ф5. Данас је Филидор познат као солидан, али пасиван избор за црнога, и ријетко је виђен у игри врхунског нивоа, осим као алтернатива тешко анализираним отварањима који могу настати након нормалних 2 ... Сц6. Сматра се добрим отварањем за аматерске играче који траже одбрамбену стратегију која је једноставнија и лакша за разумијевање од сложених позиција које су резултат отварања, попут француске одбране. Енциклопедија шаховских отварања сврстава Филидорову одбрану под шифром Ц41. Филидор се догодио у једној од најпознатијих игара које су икада одигране, "Опера игре" одигране 1858. између америчког шаховског мајстора Пол Морфи и два јака аматера, њемачки племић војвода Карл од Брунсвицка и француски аристократ гроф Исоуард. Игра се наставила 3.д4 Лг4, што је одступање од модерних стандардних линија. Филидоровој одбрани је пала популарност када је позициона игра постала све развијенија, а скоро (потпуно) је нестао из прворазредног шаха од стране Првог свјетског рата. Од 2017. нема најбољих играча који редовно играју ову одбрану, мада Етен Баркот и Ливиу-Дитер Ниспану повремено експериментишу са тим. Његова популарност у мастер игри ипак се лагано повећала у посљедњих 20 година. [1]

Главна линија 3. е:д4[уреди | уреди извор]

Најчешћи одговор црнога је 3. е:д4 који ослобађа централну напетост, иако одустаје од центра. Послије 4. С:д4 Сф6 5. Сц3, црни нормално наставља Ле7 и 0-0 (Антошинова варијанта) и постиже јак одбрамбени положај. Примјер линије је: 4. С:д4 Сф6 5. Сц3 Ле7 6. Лц4 0-0 7. 0-0 ц5, и положај је једнак. У овом реду, црни такође може фијанкетирати свог свог ловца на г7, иако је то неуобичајено. Бент Ларсен покушао је ово у неколико партија, укључујући неријешену партију против Михаила Таља 1969. Умјесто 4. С:д4, бијели може играти 4. Д:д4, као што је Пол Морфи фаворизирао, намјеравајући 4. Сц6 5. Лб5 Лд7 6. Л:ц6 Л:ц6 7. Сц3 Сф6 8. Лг5 након чега слиједи 0-0-0. Ова линија се одиграла у многим играма из 19. вијека.

Ханхамова варијанта[уреди | уреди извор]

abcdefgh
8
a8 black rook
c8 black bishop
d8 black queen
f8 black rook
g8 black king
a7 black pawn
b7 black pawn
d7 black knight
e7 black bishop
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
c6 black pawn
d6 black pawn
f6 black knight
e5 black pawn
a4 white pawn
c4 white bishop
d4 white pawn
e4 white pawn
c3 white knight
f3 white knight
b2 white pawn
c2 white pawn
f2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
a1 white rook
c1 white bishop
d1 white queen
f1 white rook
g1 white king
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Позиција послије 7...ц6. Циљ црнога у Ханхаму је јака тачка одбране e5.

Друга главна опција за црнога је да одржи централну напетост и усвоји поставку са Сд7, Ле7 и ц6. Овај план је назван Ханхамова варијанта, названо по америчком шаховском мајстору Џејмсу Ханхаму а фаворизовао га је Арон Нимцович. Уобичајена линија је: 3. Сф6 4. Сц3 Сбд7 5. Лц4 Ле7 6. 0-0 (6.Сг5 је занимљива алтернатива: након 6. 0-0 7.Л:ф7+ Т:ф7 8.Се6 Де8 9.С:ц7 Дд8 10.С:а8, бијели има више материјала (фигура), али црну може развити снажну иницијативу након, на примјер, 10. б5 11. С:б5 Да5 +6. 0-0 7. а4 (да спријечи б5). Шаховски велемајстор Лери Кауфман напомиње да Ханхам варијанта има за циљ да одржи пјешака црнога на е5, аналогно затвореним линијама Руј Лопез, и сматра да би "било прилично популарано и уједначено са главном одбраном до 1.е4, осим досадних детаља да црни заправо не може силом достићи Ханхам позицију."[2] Као алтернатива на 4. Сц3 као одговор на црнове 3. Сф6, према Кауфману и велемајстору Кристијану Бауеру, бијели задржава одређену предност са: 4. д:е5! С:е4 5. Дд5! ( Релстабова варијанта;[3] 5.Сбд2 је Соколски варијанта.[4]) 5. Сц5 6. Лг5 Ле7 7. е:д6 Д:д6 8. Сц3.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Филидорова одбрана на Chessgames.com
  2. ^ Kaufman 2004, стр. 65
  3. ^ Hooper & Whyld 1996, стр. 334. Rellstab Variation.
  4. ^ Hooper & Whyld 1996, стр. 378. Sokolsky Variation.
  5. ^ Kaufman 2004, стр. 69
  6. ^ Bauer 2006, стр. 32

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]