Филип Арабљанин
Из Википедије, слободне енциклопедије
Марко Јулије Филип (рођен око 204. - умро 249. године), познат под именом Филип Арабљанин, био је римски цар од 244. до 249. године.
Садржај |
[уреди] Младост и порекло
Рођен је у Шаби, око 80 километара јужно од Дамаска, у римској провинцији Сирији. Био је син Јулија Марина, римског грађанина. Име његове мајке није познато, али је имао брата Гаја Јулија Приска који је служио у преторијанској гарди под царем Гордијаном III.
[уреди] Политичка каријера
243. године, док је Гордијан III ратовао против персијског цара Шапура, преторијански префект Тимеситеј умро је под неразјашњеним околностима. Филип је на наговор свог брата посто нови преторијански префект. После битке са Персијанцима, Гордијан је умро под неразјашњеним околностима (између 13. јануара и 14. марта 244. године), а Филип је проглашен за цара. Био је свестан да се мора вратити у Рим да би осигурао своју позицију, поготову пред сенатом. Склопио је мир са Шапуром и кренуо према Риму, где је потврђен као август (титула), а његов син је добио титулу цезар (титула). У Рим је стигао средином 244. године.
Између 245. и 247. Филип Арабљанин је успшно предводио рат против Карпа.
Германска племена су нападала Панонију, а Готи су угрозили Доњу Мезију. Они су доживели пораз 248. године, али се ипак појавило незадовољство у римској војсци, понајвише зато што војници нису били награђени како су сматрали да заслужују. Прво је дошло до устанка Пакатина. Да би спречио ову побуну, Филип је именовао Деција Трајана за управника Доње Мезије. Да би ствар била још гора, на Истоку се побунио Јотапијан, због великог пореза којим су биле оптерећене источне провинције.
[уреди] Хиљаду година Рима
У априлу 248. године, Филип је почео прославу прве хиљадугодишњице Рима, који је по традицији био основан 753. године пре Хр. По свим извештајима, била је то раскошна прослава и укључивала је занимљиве јавне игре ludi saeculares и позоришне представе.
Али, упркос свему, незадовољство у војсци је расло. Деције Трајанје био проглашен за цара. То су учиниле легије које су браниле Дунавски лимес. У пролеће 249. Деције Трајан је сместа кренуо према Риму. Дошло је до битке код Вероне или код Бероје у лето те године. Деције је победио и Филип је био убијен, највероватније од руку сопствених војника који су желели да се умиле победнику и новом цару. Чим су вести о томе стигле у Рим, Филипов син и десигнирани наследник је такође био убијен. Филипову смрт треба датовати у септембар или октобар 249. године.
[уреди] Филип, први хришћански цар?
Доцнија традиција, коју најбоље представља Јевсевије из Цезареје, сматрала је да је Филип био хришћанин. Он је, међутим, учествовао у паганским свечаностима, а мишљење о његовом хришћанском веровању је могло настати зато што је Филип Арабљанин према хришћанима био толерантан.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235 - 284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284 - 395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395 - 476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395 - 1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш
