Филип Христић

Филип Христић
Биографија
Датум рођења	1819.
Место рођења	Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти	11. фебруар 1905.
Место смрти	Ментон (Француска)
Супружник	Даница Христић, рођ. Хаџи-Тома
Професија	др права
Мандат(и)
17. председник владе Србије
8. новембар 1860. — 22. октобар 1861.
Претходник	Цветко Рајовић
Наследник	Илија Гарашанин

Филип Христић (Београд, 15/27. март 1819 — Ментон, Француска, 29. јануар/11. фебруар 1905) је био кнежевски представник тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, стални изванредни опуномоћени министар (посланик на страни, односно амбасадор) Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону, почасни члан Српске краљевске академије.

Породица и рани живот

Филип Христић син је Карађорђевог бимбаше Христе Ђорђевића родом из Самокова, родоначелника Христића. Христин брат је бимбаша Величко Ђорђевић, родоначелник београдске породице Величковић.

Пошто је рано остао без оца, Филип Христић је био усвојеник, односно живео је и школовао се код српског митрополита Мелентија Павловића, који је, иначе био брат од стрица господара Томе Вучића Перишића. Школовање је наставио као дружбеник „младих бегова“, синова књаза Милоша Обреновића, Милана и Михаила. У Београду је завршио Лицеј 1836, да би школовање наставио као државни питомац у иностранству у Бечу и Паризу, где је на Соробни докторирао право.

Филип Христић се оженио Даницом Хаџи-Тома кћерком београдског велетрговца и милионера Хаџи-Томе(Опулоса), пореклом Грка, родоначелника политички утицајне породице Хаџи-Тома (Хаџи-Томић, Хаџи-Томини) и Јелене, кћерке Хаџи-Брзака. Пашенози Филипа Христића били су Јован Ристић, једини намесник и кнежевског и краљевског достојанства у историји Србије, председник министарског савета, министар иностраних послова, Радивоје Милојковић, министар унуташњих послова и генерал Антоније M. Богићевић, министар војни, унук јадранског војводе Антонија Богићевића и близак рођак Обреновића, ујак у другом колену краља Милана.

Државна служба

Филип Христић

У државној управи се, при крају владавине Александра Карађорђевића, запослио као комесар Дунавске комисије. Постао је и члан Савета. По повратку Милоша Обреновића на власт, постао је његов лични секретар (1858-1860).

Под кнезом Михаилом је председник владе и министар иностраних дела од 27. октобра 1860. до 9. децембра 1861. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на Преображенској скупштини. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу Гарашаниновом, а Христић је враћен у Савет.

После турског бомбардовања градова 1862. године. послат је, заједно са књегињом Јулијом, у мисију у Лондон да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у Цариграду од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у Мариновићевој влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После првог српско-турског рата 1877. је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, Бечу и Лондону од 1878. до 1883. године. Гувернер је Народне банке Краљевине Србије од 1885. до 1890. године.

Члан је Друштва српске словесности од 1846. године. Члан је Српског ученог друштва од 29. јула 1864. године. Почасни је члан Српске краљевске академије од 10. фебруара 1892. године.

Син Филипа Христића Милан Христић био је секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду, a праунук је Јован Христић. Милан Христић је у првом браку са Артемизом Јоанидес, Гркињом из Цариграда имао троје деце. У другом браку оженио се пољском племкињом и живео је и умро у једном замку поред Кракова

Бивша снаха Филипа Христића Артемиза Христић, рођ. Јоанидес, мајка је ванбрачног сина краља Милана Обреновића, Ђорђа, који је био усвојеник грофа Зичија. Ђорђе је у једном тренутку, након смрти његовог брата по оцу краља Александра Обреновића показао претензије на српски престо.

Види још

• Списак председника влада Србије
• Списак министара иностраних послова Србије
• Списак почасних чланова Српске краљевске академије

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Биографија Филипа Христића((sr)) и на енглеском((en))
• Александар Бачко: Старе београдске породице - Христић

Претходник: Цветко Рајовић	председник Владе Србије 1860 — 1861	Наследник: Илија Гарашанин
Претходник: Алекса Спасић	гувернер Народне банке Србије 1885 — 1890.	Наследник: Ђорђе Вајферт
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}