Филозофија науке

Из Википедије, слободне енциклопедије

Филозофија науке је грана филозофије чији је задатак критичко испитивање и анализа науке, њених метода и крајњих резултата. Један огранак филозофије науке, методологија науке, је уско везана за теорију сазнања. Истражује методе путем којих наука долази до истина које постулира о свијету и критички разматра претпостављене резоне у корист тих метода. Методологија се бави питањима као што су:

  • смјер којим се креће прихватање одређене научне теорије,
  • природом односа узајамног потврђивања доказа и хипотеза,
  • и анализира истинитост научних афирмација, тј., када и како научне тврдње могу бити оповргнуте подацима и обсервацијама са терена, као и експериментима из лабораторија.

Други огранци филозофије науке се баве самим значењем и садржајем постављених научних резултата, и уско су везане за метафизику, као и филозофију језика. Типични проблеми којима се баве ти огранци филозофије науке су:

  • природа научних закона,
  • когнитивни садржај научних теорија о ономе невидљивом,
  • и структура датих научних објашњења.

Филозофија науке такође испитује специфичне проблеме (фундаменте), који су резултат саме научне праксе. Неки од могућих примјера су:

  • метафизичке претпоставке теорија које се баве проблемом простор-вријеме,
  • улога пробабилитета у статистичкој физици,
  • интерпретација мјерења у квантној теорији и
  • анализа објашњења, која долазе из еволуционе биологије.

Концепти о кредибилитету хипотеза[уреди]

Важнији концепти који се намећу када је ријеч о кредибилитету хипотеза су сљедећи:

Индуктивизам је теза по којој хипотезе могу бити поткријепљене успјехом предвиђања у одређеним случајевима, тј., када су исти под окриљем саме хипотезе.

Ако поиствјечимо принцип индуктивне инференције са тврдњом, да ће будућност бити иста као и прошлост, суочавамо се са скептичком примједбом, да такав закон нема садржаја и чак је аутокондрадикторан, ако се прихвати било каква врста »сличности«. Да би јој се вратио садржај и чврстина на самом почетку, обично се додаје да приликом формулисања научних хипотеза, једино су прихватљиви ограничени скупови »исконских« вриједности.