Филозофија религије
Из Википедије, слободне енциклопедије
Филозофија религије је грана филозофије која се бави промишљањем религијских проблема и појмова (нпр. постојање, нужност, судбина, стварање, грех, правда, милост, искупљење, бог[1]) и њиховим значајем за филозофију.[2]
Филозофија религије разматра питања која се тичу постојања бога, бесмртности душе, проблема зла и патње, те односа између религије и других система вредности као што су наука, етика и томе слично[3].
Садржај |
[уреди] Развој
Током историје, многи филозофи су промишљали религијске појмове са филозофског становишта. Филозофија религије се традиционално сматрала делом метафизике. Аристотел у својој Метафизици говори о непокренутом покретачу да би означио оно што је узрок свем кретању, а само није покренуто. Овај израз се касније, а посебно у средњевековној филозофији, користио за бога.
У средњем веку су формулисани многи докази за постојање бога, као што су пет начина Томе Аквинског или Анселмов онтолошки доказ. Такви докази изгубили су своје опште важење од 18. века, иако још увек утичу на неке филозофе.[1]
Немачки филозоф Имануел Кант је подвргао темељној критици средњевековне доказе о постојању бога. Кант сматра да о сфери трансценденталног (о богу, бесмртности душе, итд.) можемо имати само неке идеје и уверења, али не и теоријско знање, јер у покушају да их умски одредимо нужно се заплићемо у противречја, у „антиномије чистог ума“. Неприхватање ове агностичке позиције, према Канту, неизбежно води у разне облике догматизма.[4]
Од Фојербаха у филозофском промишљању религије постоји тенденција која се усредсређује на социјалну и антрополошку димензију верских уверења, или их третира као манифестацију различитих политичких тежњи.[1]
Филозофија религије је као засебна филозофска дисциплина заснована у 20. веку.
[уреди] Однос са сродним областима
Проблем заснивања филозофије религије је испочетка повезан са њеним односом према сродним дисциплинама које такође изучавају ову област. Ту се посебно издваја:
- однос филозофије религије према филозофији;
- однос филозофије религије према теологији;
- однос филозофије религије према социологији религије;
- однос филозофије религије према религијским филозофијама;
[уреди] Филозофија и религија
Филозофија и религија су две форме духа које имају јединствени мисаони предмет (апсолутна основа свега), али различите начине односа према том предмету. Филозофија почива на појмовном, а религија на представном мишљењу. Стога, филозофија може узети религију за свој мисаони предмет.[5]
[уреди] Филозофија религије и религијска филозофија
Филозофија религије се често меша са религијском филозофијом, филозофијом која је инспирисана и усмеравана религијом, попут будистичке, хришћанске или исламске филозофија. Међутим, филозофија религије је размишљање о религији којим се неко може бавити независно од тога да ли је верник или неверник.[6]
[уреди] Темељна питања
Филозофија религије поставља питање да ли су религијски појмови засновани или се примењују просто метафорички; има ли уопште смисла говорити о стварању, вољи, знању, доброти, милости, или постојању једног или мноштва?[1]
Нека од темељних питања филозофије религије су[7]:
- Постоји ли бог? Ако да, какав је он или она?
- Имамо ли душу? Ако да, живи ли она и након смрти тела?
- Догађају ли се чуда?
- Требамо ли религијски дискурс схватати дословно?
- Је ли судбина само ствар среће?
- Зашто на свету постоје патња и зло?
- Шта је религијско искуство и шта нам оно може поручити?
- Како се религија може повезати са научним погледом на свет?
- Мора ли свет имати смисла?
[уреди] Појам бога
Темељно питање филозофије религије "Шта је бог?" се често поставља и у облику питања "Које је значење речи бог?". За разлику од теологије која аксиоматски подразумева постојање бога, филозофија религије истражује епистемолошку и логичку заснованост религијских тврдњи. Схватања о природи бога се најчешће деле на:
- монотеистичка (да је бог један),
- политеистичка (да је више богова) и
- пантеистичка (да је бог природа).
Међутим, једном кад се уведе опис врховног бића остаје проблем да се изнађе макар један разлог за претпоставку да постоји било шта што одговара том опису.[1]
[уреди] Постојање бога
 |
За више информација погледајте Постојање Бога |
Друго битно питање за филозофију религије је "постоји ли бог?" Основне позиције поводом постојања бога су:
- теизам - веровање у постојање једног или више божанстава;
- атеизам - неверовање у божанства;
- агностицизам - убеђење да се постојање божанстава не може утврдити нити доказати.
Доказе за и против постојања бога вековима су развијали филозофи, теолози и други мислиоци. До сада су се искристалисали следећи докази за божију егзистенцију:
- Космолошки доказ доказује да постоји „први узрок“ или „први покретач“ свих ствари које су узроковане или покренуте, а то је бог.
- Телеолошки доказ (грч. τέλος - циљ, сврха) се заснива на томе да у природи постоји сврховитост. Сврховитост свемира нужно претпоставља ум који поставља сврхе, а то је бог.
- Номолошки доказ (грч. νόμος - закон) наводи да је свет хармонијски уређена целина у којој све ствари стоје у међусобним односима, који су нормирани законима. Та законитост нужно претпоставља ум, који је бог.
- Онтолошки доказ (грч. τό ον - биће) се темељи на томе да појам бога као најсавршенијег бића нужно укључује и његово постојање, односно да божија есенција нужно укључује и божију егзистенцију. Онтолошки доказ има више различитих формулација: Анселмову, Бонавентурину, Декартову, Лајбницову, итд.
- Идејни доказ је доказ из нужних и вечних истина. А вечне и нужне истине могу постојати само у неком мисаоном бићу које је вечно и нужно.
- Морални доказ наводи да постојање објективне моралности зависи од постојања највишег законодавца.
- Етнолошки доказ је доказ општег уверења људског рода, који наводи да су сви народи имали појам бога.
[уреди] Види још
[уреди] Напомене
- ^ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Филозофија религије, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад, 1999. ISBN 86-7047-303-8
- ^ Увод у филозофију религије, Филозофски факултет у Београду
- ^ Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница philosophy of religion. Cambridge University Press 1995., 1999. ISBN 84-460-0956-0
- ^ Никола Скледар, Филозофија религије Имануела Канта
- ^ Филозофија религије, Филозофски факултет у Новом Саду
- ^ Evans, C. Stephen (1985). Philosophy of Religion: Thinking about Faith. InterVarsity Press, page 16.
- ^ Mel Thompson, Filozofija religije, Zagreb, 2003. ISBN 9536348926
[уреди] Литература
|
|
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
