Финска

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 60°-70° СГ Ш,21°-31° ИГД

Финска Република
Suomen tasavalta
Republiken Finland
Застава Финске Грб Финске
Застава Грб
Химна
Maamme
Положај Финске
Главни град Хелсинки
Службени језик фински, шведски
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Саули Нинисте
 — Премијер Александер Стуб
Независност Од Руске Империје
4. јануар 1918
Површина  
 — укупно 338.424,38 km² (64)
 — вода (%) 10
Становништво  
 — 2014. 5.456.360 [1] (114)
 — густина 16/km² (201)
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно $185,979 милијарде (52)
 — по глави становника 34.585 (12)
ИХР (2010) 0,871 (16) — веома висок
Валута евро (EUR)
Временска зона UTC +2, +3
Интернет домен .fi, .ax, .eu
Позивни број +358

Финска, званично Финска Република (фин. Suomen tasavalta, шве. Republiken Finland) је нордијска држава у северној Европи[2], ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботничким заливом на западу. Финска се граничи са Шведском, Норвешком и Русијом. Оландска острва, на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају неки вид веће аутономије.

Простор Финске је појас земље, у коме се Скандинавско полуострво граничи са великом Руском равницом, западни са источним светом, Арктик и Балтик. Називају је још и земљом језера и шума, више од две трећине површине је под шумама, а има 187.888 језера већих од 500 м². Има излаз на Балтичко море, запљускују је Фински залив и Ботнијски залив. Највећи и главни град је Хелсинки.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Финске
Бројна острва у Финској

Финска је северноевропска, скандинавска и балтичка земља.

У групи земаља којој припада скандинавским земљама, она би могла да понесе атрибут низијска јер јој највиши врх једва прелази 1.300 метара надморске висине. За разлику од других скандинавских земаља, Финска је континентална земља без обзира што излази на Балтичко море. По многим особинама је сличнија Карелији и полуострву Коли (територија Русије), него другим скандинавским земљама. Државну територију пресеца поларни круг, четвртина њене територије је изнад северног поларника. Финска допире близу Северног леденог океана на који је имала излаз пре Другог светског рата. Државна територија се простире од 60° до 70° северне географске ширине. Њена дужина у правцу север-југ прелази 1100 km а њена просечна ширина је 600 km. Површина Финске је 338.145 km² са 5.183.545 (2002. год.) становника са просечном густином 15 становника на km² (40 по миљи²) што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Финске
Лутеранска катедрала у Хелсинкију и споменик Александру II

Најстарији трагови о људском постојању у Финској датирају од 8000. п. н. е. Ови примитивни ловци и сакупљачи су вероватно стигли са истока. Производња лонаца карактерише други тип културе људи из каменог доба познате као украсна керамика. Успех Battle-Ax културе (18001600. п. н. е.) можда је донесен у Финску од индоевропских људи из јужнијих балтичких региона. Ови људи су били успешни морепловци и увели земљорадњу. Удруживања Battle-Ax људи са претходним становништвом довело је до нове клукаинен културе. Бронзано доба почело је у Финској 1300. п. н. е..

Током првог периода предхришћанске ере и наредних векова људи су говорили један од финскоугарских језика. Прошлост Финске је везана за дуг период доминације германских народа (првенствено Швеђана), а са друге стране словенских народа (Руса). Етногенетски ни са Швеђанима, ни са Русима немају ништа заједничко. Најближи етнички сродници су им Естонци и Мађари у Панонској низији. Финци су народ угро-финског порекла. Швеђани су у XI веку покорили и политички себи присвојили целу Финску. Она је била њихов посед све до 1809. године. Два племена Финци и Хемејци примили су римокатоличку веру, а Карелијци православну од Руса.

После 1809. године Финска потпада под Руску власт све до 1917. године. По проглашењу Лењинових социјалистичких народа о самоопредељењу народа Русије, Финци су искористили моменат и постали самостална држава. Финска је током Другог светског рата поражена од тадашњег Совјетског Савеза и морала је уступити Совјетском Савезу део Карелије са градом Виборгом, целу обалу Ладошког језера и залив Петсамо на обали Баренцовог мора, те је тако Финска сведена на данашњи простор. Коначан мировни споразум са Русима потписан је 1947. године. Накнада штете у облику роба широке потрошње је исплаћена у потпуности 1952. и три године касније. Поркала полуострво је враћено Финској. Нови односи са СССР-ом су довели до легализације комунистичке партије, споразум о пријатељству сарадњи и обостраној помоћи (неважећи од јануара 1992.

Од 1995. године Финска је чланица Европске уније.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Демографија Финске и Списак градова у Финској

Финци чине више од 90% популације, a потомци Швеђана око 5,5 %. На истоку земље живи око 2.500 Саамија. Остале етничке групе чине мање од 1% становништва. Иако су Швеђани у мањини, они имају своје политичке партије, школе и друге институције.

Фински и шведски су званични језици. Више од 90% становништва говори фински језик. Око 5,5 % људи, углавном сконцентрисаних у обалским крајевима говоре шведски. Саами говоре Самијске језике, који припадају угро-финским језицима.

Евангелистичка Лутеранска црква је главна и њој припада 86% популације. Слобода вјероисповијести је загарантована. Православна црква, иако национална, у броју вјерника опада од Другог свјетског рата.

Становништво Финске је 5.183.545 становника, по попису из 2002. Густина становништва је 15 становника на km², што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи. Више од 2/3 становника је смештено у јужним крајевима. У градовима живи 67% становника. Хелсинки има око 551.123 становника (2000. г.). То је интелектуални, производни и трговински центар. Следећа три велика града су Еспо 209.667, Тампере 193.174, Турку 172.107, који су такође индустријски центри.

Образовање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Образовање Финске

Школовање је бесплатно и обавезно од 7 до 16 година. Неписменост скоро да не постоји. Уз редовно основно и средње образовање она има даље школе народне академије и радничке институте. Школе за одрасле су приватне, друштвене или провинцијске и имају подршку државе. Она има систем средњих усмерених школа као што су комерцијалне, занатске, техничке, трговачке и пољопривредне. Фински институт вишег образовања укључују 13 универзитета и неколико колеџа и школа за обуку наставника са годишњим уписом од 205.000 студената. Највећи је Хелсиншки универзитет.

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Финске
Жан Сибелијус, чувени фински композитор

Након освајања Финских племена од стране Швеђана домаћа култура је била много под утицајем Швеђана, а тај утицај се осећа и данас. Међу сељацима су певане традиционалне епске песме. Радови у дрвету и ћилими су још увек декорисани традиционалним украсима и спиралним и сличним једноставним геометријским облицима. Међу образованим преовладала је шведска култура. Говорио се шведски језик и уз ретке изузетке био књижевни језик. Због тога што је шведска уметност и архитектура била из много праваца многе Финске грађевине и уметнички радови одсликавају италијанске, фламанске, њемачке и друге утицаје. У 19. веку образовани Финци почели су да оживљавају своју националну традицију. У исто време национална финска књижевност настаје на властитом језику. Парно купатило које настаје сипањем воде преко врелих стена је фински изум. Финци веома воле књиге, а библиотеке и музеји су саставни дио њихове културе. Хелсиншка градска библиотека има око 2,1 милион издања, универзитетска 2,6 милиона и служи као национална библиотека. Финска има 1.500 библиотека широм земље.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Финске
Седиште компаније Нокија у Финској

Други светски рат је оставио Финску са огромним економским проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог века више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 милијарду долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. Бруто домаћи производ (БДП) порастао је у 2000. на 121,5 милијарди долара.

Новчана јединица је Евро, уведен је 1. јануара 1999. само за електронске трансфере и финска валута 'MARKKA' је кориштена у осталим случајевима до 1. јануара. 2002. када је Евро постао званична валута и престала је употреба марке. Пошто је прихватила Евро, Финска мора да следи економска правила утврђена од стране Европске банке (ECB). ECB је у Франфурту и регулише снабдевање новцем и економску политику.

Пољопривреда[уреди]

Пољопривреда је углавном ограничена на плодне приобалне регије. Само 7% површине Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил. м метричких тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр. тона). Животиње су укључивале 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова. Око 60% шума у Финској је у приватном власништву.

Улов рибе у 1997. је био 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода.

Индустрија[уреди]

Дрвна маса, папир, дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Почетком 1990-их је произвођено око 1,3 милиона метр. тона папира годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона тона годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.

Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), а хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, грожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, Великом Британијом, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а у 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. Раднике заступају раднички синдикати груписани у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.

Саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Саобраћај у Финској
Мост и метро воз у Хелсинкију

Систем канала који повезују Финска језера са осталим и са Финским заливом представљају јефтин и ефикасан вид транспорта за дрвну индустрију. Око 6.600 km унутрашњих вода су пловне. Жељезница је у државном власништву (дужина око 5.836 km). Финска има око 77.900 km путева 65% асфалтираних. Финер (Finnair) обезбеђује иностране и летове у земљи, Флај би (Flybe) и ер финланд (Airfinland) опслужују многе градове.

Комуникације[уреди]

Влада контролише телеграфске службе и Финска ТВ преноси већину ТВ и радио програма. Приватне ТВ станице нуде око 20 сати комерцијалног програма седмично. 1/3 телефоније је у државном власништву. У 2000. је било 550 телефонских линија на сваких 1.000 становника. Земља има 1.498 радио и 622 ТВ пријемника на 1000 домаћинстава 1997. године. Има 56 дневних новина и плус магазини и периодичници.

Влада и законодавство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Влада Финске
Фински парламент

Финска је република са демократским и парламентарним обликом власти. Власт је конституисана и усвојена 17. јула 1919. године. На челу Финске је председник изабран на шестогодишњи мандат директним гласањем. Кабинет је изабран од стране председника и одобрен од парламента на чијем челу је премијер. Гласају старији од 18 година. Фински парламент је јединствено тело познато као Едускунта. Њених 200 чланова је народ изабрао на 4 године. Извршна власт у провинцијама припада гувернеру који је изабран од стране председника државе. У Анвенааму који има аутономију провинцијско веће се бира од стране становника, провинцијски савет бира извршни савет који дели моћ са гувернером. Локални судски систем је подељен на општинске судове у градовима и дистриктне судове у руралним срединама. Апелациони судови су смештени у Турку, Вааси, Куопију, Коуволи, Рованиемију и Хелсинкију. Врховни суд чије је седиште у Хелсинкију је главни суд за цивилне и криминалне случајеве.

Социјални систем[уреди]

Фински социјални систем обезбеђује незапосленим, болесним, немоћним и старим осигурање, породичну и дечју заштиту, и надокнаду инвалидима. Медицинска заштита је издавана преко места запослења, али националним здравственим актом од 1972. обезбеђено је оснивање здравствених центара у свим општинама и искључење докторских хонорара.

Фински сенат 1917. године

Одбрана[уреди]

Војни рок од 6 месеци је обавезан за мушкарце старије од 17 год. Финска има војску, морнарицу, ваздушне снаге, али војне снаге су смањене Париским мировним уговором од 1947. на максимум 41.900 особа. 2001. године око 32.250 људи било је на служби војног рока. Резерва броји 500.000 људи. 1994. године Финска се придружила партнерству за мир, иако земља нема амбиције да постане чланица НАТОа.

Регионална подела[уреди]

У регионализацији Финске јасно се истичу три предионо-физиономске целине:

Оваква регионализација одговара регионализацији овог простора и по правцу пружања ове државе. Лапонија одговара регији Лапланд, Језерска Финска одговара регији Јужна Финска, и најзад регија Финско Приморје одговара регији Ботничка обала.

У административном смислу, Финска је подељена на следеће регије:

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :