Финска православна црква
|
Финска православна црква
Suomen ortodoksinen kirkko |
|
Никољска саборна црква у Куопију |
|
| Основне информације | |
|---|---|
| Киријархална црква | Цариградска патријаршија |
| Аутономија | проглашена 11. фебруара 1921. потврђена 1957. |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ карелски и све Финске Лав |
| Сједиште | Куопио |
| Резиденција предстојатеља | Куопио |
| Канонска јурисдикција | Финска |
| Календар | Новојулијански календар |
| Број | |
| Архијереја | 4 |
| Епархија | 3 |
| Манастира | 2 |
| Школа | 1 |
| Вјерника | око 60.000 |
| Званична страница | www.ort.fi |
Финска православна црква (фин. Suomen ortodoksinen kirkko) аутономна је црква под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Има ранг архиепископије.
Садржај |
Историја[уреди]
Хришћанство је стигло у Финску из града Новгорода заједно са православним трговцима и монасима још на почетку 12. вијека. Испочетка, центри православља су били мали манастири. На почетку другог миленијума на језеру Ладога био основан Валамски манастир, а крајем 14. вијека и Коневецка обитељ. Печенски манастир на обали Беренцова мора је био основан у 16. вијеку. Током сљедећа два вијека, манастири су били потпуно разорени. Почетком 16. вијека, западне карелске земље су се налазиле под шведском влашћу. Дио становништва је пребјегао у Средњу Русију, а други дио је остао у Карелији и био преобраћен у лутеранство. Послије освајања Приладожја од стране Петра Великог на почетку 18. вијека, отпочео је нови период у историји православља у Карелији. Обновљен је Валамски манастир и Коневецка обитељ на језеру Ладога, и крајем 19. вијека био је обновљен и Трифоно-Печенски манастир на сјеверу. Приближно те године, основана је и Свето-Тројицка женска општина у Линтули, која је касније добила статус манастира.
Почетком 19. вијека, након Руско-шведског рата, између Русије и Шведске је био закључен договор којим је подијељена сфера утицаја на простору Финске. Бивши шведски посједи у Финској су припали Руској Империји. Као резултат тих промјена, број православног становништва у Финској се увећао за десет пута. У велике градове досељавали су се православни трговци и чиновништво, а и размјештали су се гарнизони. Црквену управу у Финској је вршио митрополит санктпетербуршки. Године 1892, била је основана самостална Епархија Виборга и све Финске. Православно становништво Финске су били Карелци, Руси, Финци и Лапонци.
Након Октобарске револуције (1917), Финска је добила независност. У независној Финској, Православна црква је добила статус државне цркве заједно са Лутеранском. Године 1921, патријарх московски и све Русије Тихон је дао Финској православној цркви статус аутономне цркве. Имајући у виду хаос и потешкоће које су владале у државном животу Совјетске Русије, православна црквена управа се обратила Цариградској патријаршији с молбом да прими Финску православну цркву под омофор васељенског патријарха. У складу с томосом од 6. јула 1923, Финска православна црква је добила статус аутономне цркве у рангу архиепископије под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.
Од тада, Црква је била нарочито активна у Карелији, гдје је био највећи број парохија. Након Другог свјетског рата, евакуисано становништво из Карелије је било расељено по цијелој земљи и због тога су осниване нове парохије. Година 1950-их, основане су 2 епархије, које су територијално обухватале цијелу земљу. За Централну Финску је била основана Карелска епархија, а Јужна Финска и Лапонија су улазиле у састав Хелсиншке епархије. Године 1979, отворен је и викаријат Јоенсу, чији је епископ вршио архипастирске дужности непосредно при поглавару Финске православне цркве. Те године је била основана и митрополија и рукоположен је митрополит.
Устројство[уреди]
Финска православна црква је аутономна црква у саставу Цариградске патријаршије. Црква има око 60.000 регистрованих парохијана. На челу Цркве се налази архиепископ карелски и све Финске Лав.
Финска црква обухвата 3 епархије: Карелску, Хелсиншку и Оулушку. Епископ Карелске епархије је и архиепископ ове Цркве. Епархијски архијереји носе титулу митрополита. Карелски архиепископ има и свог викарног епископа.
Црква укупно обухвата 24 парохије и 2 манастира. Црква користи новојулијански календар.
Највиши црквенозаконодавни органи су Помјесни и Архијерејски сабор. Извршна власт, одговорна за спровођење донесених рјешења у живот, припада Црквеној управи.
Поред Евангелистичке лутеранске финске цркве, Финска православна црква је друга званична црква.
Види још[уреди]
Извори[уреди]
Спољашње везе[уреди]
