Фиорин (аустријски)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Фиорин је био званична монета Аустрије, од 1848. до 1892. године. Дијелио се на сто крајцера.
Историја назива[уреди]
Фиорин је сребрни и златни новац, који се ковао у Фиренци од XIII вијека. Под именом „форинта“ у Мађарској се кује златни фиорин од XIV вијека, док се аустријски фиорин ковао од XVI вијека, под именом „гулден“.
Фиорин у Црној Гори[уреди]
Од првих деценија XIX вијека, званична монета Аустрије постаје најприсутнија у Црној Гори и главно је обрачунско и платежно средство. Буџет Књажевине Црне Горе се обрачунавао у фиоринима, а сви чиновници су примали плате у тој валути, до 1901. године. Обрачунавао се према курсу који је важио у Аустрији.
Литература:[уреди]
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3 „Daily Press-Вијести“, 2006.