Фирентинска унија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Катедрала у којој је потписана Фирентинска унија

Фирентинска унија је био покушај уније римокатоличке и православне цркве на црквеном сабору у Фиренци 6. јула 1439. године. Византијски цар Јован VIII Палеолог је након мистериозне смрти цариградског патријарха Јосифа, у име цркве пристао на унију, с надом да ће папа и Западна Европа њему помоћи да спријечи најезду Турака Османлија. Васељенски патријарх Јосиф II је умро пре потписивања саборских одлука.

Унија је у Цариграду наишла на велики отпор код византијског народа, а поједини епископи, попут светог Марка Ефешког који је одбио да је потпише, су се отворено супротставили и затражили да се поништи. Унија је јавно објављена тек 1452. године мало прије пада Византије, тако да никада није ни заживела. Како унија није спасла Византију од турског освајања, Русија је отада бирала своје митрополите и коначно изашла из сфере византијског утицаја. На црквеном сабору у Цариграду 1472. године унија је и званично одбачена.

Види још[уреди]