Фиренца

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 43° 47′ СГ Ш, 11° 15′ ИГД

Фиренца итал. Firenze
Панорама Фиренце
Основни подаци
Држава:	Италија
Регион:	Тоскана
Становништво  - град:  - агломерација:	367.569 696.767
Површина града	102 km²
Густина становништва	3.572 ст/km²
Надморска висина	240 m
Дан града	24. јун
Градска власт
Веб-страна	comune.fi.it
Градоначелник	Матео Ренци
Локација

Фиренца (итал. Firenze) је осми по величини град у Италији. Фиренца је и главни град истоименог Округа Фиренца и главни град покрајине Тоскане у средишњој Италији.

За Италијане, али и за читав Западни свет, Фиренца има огроман историјски, образовни, културни и уметнички значај, због чега је и позната као „Италијанска Атина“. Посебна вредност града је бројна вредна заоставштина из времена ренесансе.

Фиренца спада у ред туристички најпознатијих градова света. Као град са добро сачуваним старим градским језгром у држави и низом вредних грађевина и амбијената Фиренца је и важно туристичко одредиште у Италији. Такође, стари део Фиренце је под заштитом УНЕСКОа.

Садржај 1 Порекло назива 2 Положај града 3 Природне одлике 4 Историја 5 Становништво 6 Привреда 7 Градске знаменитости 7.1 Цркве 7.2 Палате 7.3 Остали споменици 8 Спорт 9 Галерија слика 10 Спољашње везе

[уреди] Порекло назива

Име "Фиренца" град је добио при свом оснивању у време Римљана под Гај Јулије Цезаром, који су овде основали утврђено насеље под називом Florentia ("цветна"). Овај назив очувао се и данас са променама у неким језицима (обично Фиренца или Флоренца).

[уреди] Положај града

Фиренца се налази у средишњој Италији. Стратешки положај града изузетно повољан - Фиренца је важно раскршће путева који са севера (са "континента") силазе на југ (на "Италијанску чизму"). Стога је град важно чвориште путева који се овде окупљају са разних северних праваца ка југу - престоници Риму. Од престонице Рима град је удаљен 284 км северно, а од Милана 317 км југозападно.

[уреди] Природне одлике

Рељеф: Фиренца се развила у северном делу покрајине Тоскане. Град је већим делом на равничарском терену (долина реке Арно), али је мањи, јужни део брежуљкастог карактера. Са севера се лако сагледавају оближње планине из ланца Апенина. Град се простире на висини од око 100 m, али су ободни делови приметно виши.

Клима: Клима у Фиренци је измењено средоземна клима са утицајем удаљености града од мора. Стога је у лето веома топло, а зими је снег могућа појава и хладније је у односу на већи део Италије јужно.

Воде: Фиренца се налази на реци Арно, на средњм делу њеног тока. Река Арно је толико срасла са градом да заједно са бројним мостовима и кејом представља један од важних симбола града. Јадранско море на 80 км источно.

[уреди] Историја

Праисторија и антика: На реци Арно у области данашње Фиренце већ у осмом веку п. н. е. живели су антички народ Етрурци. Римљани су овде основали мало утврђење са војним насељем у првом веку п. н. е. и назвали га Florentia (цветна). Међутим, добар положај града на важном путу од Рима ка северу омогућио је брз развој града са форумом, термама и амфитеатром у следећим вековима. Староримска градска мрежа се толико развила током овог раздобља да се ни до дан-данас није много променила у мрежи данашњих улица градског језгра Фиренце око катедрале.

Средњи век: После пропасти Римског царства град је у неколико бурних векова проминио неколико господара (Остроготи, Византинци, Лангобарди, Франци), па је био готово уништен. Почетак поновног оживљавања града је 9. век, када град добија извесну самосталност, да би око 1000. г. Фиренца преузела вођство међу градовима у Тоскани. Са доласком феудализма град се у 12. веку проширио и постао самосталан. Грађани су преузели власт, што је довело до сукоба грађана присталица царства, гибелина, и присталица папства, гвелфа, који су на крају извојевали победу. Последњи важан корак у развоју средњовековне фирентинске државе било је покоравање Пизе, некадашњег супарника, која постаје фирентинска лука.

Нови век: У 14. и 15. веку град се снажно развио и наметнуо се као средиште свеколике европске културе и уметности. Средином 15. века породица Медичи се наметнула као владајућа у Фиренци, али је значај града подигао важност Медичијевих до еврпског нивоа. Образовање владајућег слоја, образованог и васпитаног, омогућило је развој уметности, филозофије и науке у граду. Многи уметници и учени људи епохе Ренесансе живели су и стварали у Фиренци: Донатело, Ботичели; касније Микеланђело, Макијавели, Леонардо да Винчи, Галилео Галилеј. Међутим, померањем тежишта развоја на Атлантик, у 17-ом веку, културни значај Фиренце је опао. 1737. г. Медичи породица је изумрла. Тада утицај над градом остварују Хабзбурзи.

Савремено доба: Тек у 19. веку у Фиренци настаје нов период развоја и то под утицајем индустријске револуције. Овај развој био је и исход промене друштвених односа током неколико бурних деценија. Током Наполеонових ратова Фиренца је била део његове Краљевине Италије, да би потом поново била полузависна од стане Хабзбурза. 1859. г. дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Фиренца је чак била главни град ове младе државе у раздобљу 1865-1870. г. до премештања у Рим. Нова владавина је нешто поново донела привредни и културни процват, а град полако почиње бити туристичко одредуште. У 20. веку Фиренца се успела развити се у високоразвијен град Италије, пре свега захваљуући туризму.

[уреди] Становништво

2008. г. Фиренца је имао нешто око 370.000 становника, 1,5 пута више као на почетку 20. века, али за 20% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одража се и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске и досељеничке популације.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега - 9,5% укупног становништва. Међу њима, највише је Кинеза.

Фиренца има велико градско подручје са око 700 хиљада становника и још веће метрополитенско подручје од око милион и по становника (тзв. "Велика Фиренца").

[уреди] Привреда

Туризам је далеко најважнија грана градске привреде и он покреће друге граде у граду и околини (угоститљство, саобраћај, производња хране и вина).

Индустрија је слабо развијена наспрам величине града и махом смештена на ободу града и у предграђима.

Фиренца има веома развијен саобраћај. Градска железничка станица "Санта Марија Новела" је једна од најупошљенијих у држави. Аеродром "Перетола" се сматра градским аеродромом и везан је највише за туристички саобраћај.

[уреди] Градске знаменитости

[уреди] Цркве

• Катедрала св. Марије цветне
• Крстионица Сан Ђовани
• Санта Марија Новела
• Црква Санта Кроче
• Црква Сан Лоренцо
• Црква Сан Спирито

[уреди] Палате

• Барђело (Palazzo del Podestà)
• Палацо Векио
• Уфици
• Палацо Медичи Рикарди
• Палацо Пити
• Палацо Ручелај
• Палацо Строци

[уреди] Остали споменици

• Библиотека Медичи Лауренцијана
• Фирентинска катедрала
• Ђотов кампанил
• Понте Векио
• Универзитет (1321)
• Академија уметности
• Археолошки музеј
• Национална библиотека
• бројне статуе и споменици на градским трговима

[уреди] Спорт

У Фиренци је смештен познати италијански фудбалски прволигаш Фиорентина.

[уреди] Галерија слика

Градска катедрала, Света Марија Цветна	Палата и музеј Уфици	Звоник Катедрале у Фиренци	Црква Санта Марија Новела
Микеланђелов Давид (копија)	Нептунова фонтана у Фиренци	Познати Донателов лав	Палата Пити
Палата Медичи-Рикарди	Палата Ручелај	Палата Строци	Палата Векио

[уреди] Спољашње везе

• Званична страница града Фиренце
• Водич кроз Фиренцу
• фотографије и обавештења из Фиренце ((en))((de))((it))((es))
• Град Фиренца: знаменитости, музеји, цркве
• Виртуелно путовање кроз "Град Ренесансе"
• Панорама Фиренце са сателита
• Фото-галерија града
• Туристички водич Фиренце ((en))((de))((it))((fr))
• Слике Фиренце ((en))

Претходник: Атина	Европски град културе 1986. године	Наследник: Амстердам
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

п • р • у Европске престонице културе 1985 Атина • 1986 Фиренца • 1987 Амстердам • 1988 Западни Берлин • 1989 Париз • 1990 Глазгов • 1991 Даблин • 1992 Мадрид • 1993 Антверпен • 1994 Лисабон • 1995 Луксембург • 1996 Копенхаген • 1997 Солун • 1998 Стокхолм • 1999 Вајмар • 2000 Рејкјавик • Берген • Хелсинки • Брисел • Праг • Краков • Сантијаго де Компостела • Авињон • Болоња • 2001 Ротердам • Порто • 2002 Бриж • Саламанка • 2003 Грац • 2004 Ђенова • Лил • 2005 Корк • 2006 Патрас • 2007 Луксембург • Велика област • Сибињ • 2008 Ливерпул • Ставангер • 2009 Линц • Виљнус • 2010 Есен • Печуј • Истанбул • 2011 Турку • Талин • 2012 Марибор • Гимарајеш 2013 Кошице • Марсељ 2014 Умео • Рига